Tevets

30.deo

-"NEEE NEĆUUU"-kukumakala sam i vrištala.

T: Izvinite gospodine Milorade na čekanju.
-Rekao je Miloradu koji je samo sedeo i pijuckao kafu.
T: Staša izlazi napolje!
-Ovo je zadnje rekao meni.
F: Šta se dernjate od samog jutra?
J: Šta te briga?!
F: Ah-jasno. Imaš rezervni ključ od njene sobe, "znaš već gde".
T: Jaoj Filipe pametno tatino.
-Ovo zadnje nisam čula šta su rekli došaptavali su se.
    Posle nekoliko minuta čulo se otključavanje mojih vrata na šta sam se skamenila. U sekundi sam videla tatu kako je iznerviran i stoji u mojoj sobi.

J: Zdravo tata.
-Rekla sam nasmejano, a on mi je samo pokazao napolje, i uzeo moj kofer.

T: Izvinite Milorade, stvarno mi je žao zbog zadržavanja.
-Pfft ko da je Miloradu loše popijo kaficu i doručkovao.
M: Ma uredu je, razumem vas imam jednu kod kuće.... mada vaša je prevazišla i moju.
-Filip je umro od smeha, dok sam ga ja pogledala kao da ću da ga klepim. Šta mu je to značila da sam "prevazišla i njegovu ćerku" pff. Sigurno je bio kompliment.

M: Hajde udji u kola već kasnimo.
J: Neeeeeee, molim vas uradiću bilo šta!
-Rekla sam te legla na pod, i preklinjala ih.
Filip je umirao od smeha, dok je tata pravio facu "Kako sam ja ovo vaspitao?"

M: Dobro-dobro ne moramo da idemo. Sem ako ne želiš da nas oboje pretvore u komarce i nahrane nas slepim miševima.
-Rekao je ozbiljno na šta mi nije svejedno. Mislim OTKUD JA ZNAM ONI SU LUDI STVARNO ĆE MI NEŠTO TAKO URADITI!

-Samo sam ustala i ušla u kola i najjače zalupila vrata.

M: Lakše malo nisu moja kola!
-Dobacio mi je na šta sam ja samo izignorisala, nije pošteno!
F: Jaoj popravili ste mi dan, ismejah se živ.
-Rekao je sklanjajući suze sa očiju zbog tolikog smejanja.
T: Još jednom jako mi je žao.
M: Ma razumem vas, ne bih ni ja mogao da se nosim sa njenim temperamentom.

-Šta je sa njima?! Ko da sam užasna? Ja sam najdivnija osoba na svetu, kako smeju ovako da kažu o meni?!

M: Pa dobro onda dovidjenja!
F&T: Dovidjenja!

-Milorad je ušao u kola i krenuli smo.

J: Milorade daću ti duplo više para nego što ti oni plaćaju ako me pustiš. Čak možemo da odemo u neki hotel i tamo da živimo do sledećeg raspusta. Mislim kome treba škola?

M: Haha nisi loša. Ali mislim da te u školi čeka neko kome si nedostajala.
J: Pff kome? Svi me mrze tamo! Te im smetam, čak me i nastavnica hemije prezire!
M: Uff baš čudno. Ali svejedno moram da te odvedem u školu inače bih itekako imao problema.
J: Ma nećeš imati, samo se sakrijemo u hotelu nekom kraj mora. Možemo na Havaje na primer, i kada bude letnji raspust da se vratimo .
M: Eh kad bi moglo.
J: E pa može, samo okreneš volan i mi smo tamo. Pff možeš i tamo da radiš, samo do sledećeg raspusta.
M: Ova kola imaju GPS.
J: Pa ti ga isključi i uzmi druga kola.
-Milorad se samo nasmejao i nastavio da vozi. Pff stvarno bi mogao to da uradi.
   Dugo smo se vozili i polako sam zaspala ipak treba neko nadoknaditi ne spavanje od jutros. Tako da sam utonula u san.

-
-
-

-"Hajde ustaj stigli smo."-samo sam se trgla iz sna kada je Milorad to rekao.

M: Jesi li dobro, izgledala si uplašeno dok si spavala.
J: Huh?
-Stala sam malo i razmišljala sam šta sam sanjala. Ne sećam se ničeg.
J: Nemam pojma babaha.
M: Dobro uživaj u školi.
-Rekao je dok je parkirao auto na školskom parkingu.
J: NE NE SAMO TO NE! Kad smo pre stigli?!
M: Pa kad si zaspala, vreme brže prolazi dok spavaš.
J: Neću da idem, vidi već mi se želudac okrenuo.
-Milorad je izašao iz kola i otvorio moja vrata i "izbacio" me iz njih. Stajala sam samo pored kola proklinjajući dan kada sam sela u kola.

"Izvoli kofer"-rekao je davajući mi kofer.

M: Vidimo se, za sledeći raspust.
-Rekao je te ušao u kola i otišao. Samo sam pogledala školu koja je već ovako bila jeziva. Ne želim da udjem u nju.
Pogledala sam vrata od kapije bila su zaključama, a da preskačem kapiju sa sve koferom ne ide. Meni nije sudjeno da živim lepim životom!

-Ušla sam u školu koja je bila maltene prazna, ali dekorisana. Aww ovo sigurno za mene priredili. Kada sam u sobu ušla nije bilo Petre. Bahahaha.
Bacila sam se na svoj krevet i zafrljačila svoj kofer, i naravno izljubila sam se sa slušalicama kada sam ih konačno našla.
"Ljubavi moje nedostajale ste mi. Hihihi"-rekla sam im kada sam ih grlila.

-A sada šta ću da radim. Petre nema, ne znam gde su ostali. Pff-pff samo neki učenici su u školi koje ja nisam u celom mom životu videla...tako da idem da spavam. Laku noć!

————————————————————————

-Like 🛌
-Comment🧽
-Follow 🗝

-I medved od mene 🧸🎁