Tevets

59. Deo

-Bilo je rano ujutru kada me je Filip probudio da bi otišli do radnje kako bi uzeli neke stvari i kako bi stigli do bolnice na vreme za posete.
    Toga dana je bilo baš oblačno jer su predvideli kišu toga dana. Vetar je duvao i nosio mi je kosu svuda. Bilo je baš hladnjikavo i nisam se osećala baš kako treba.
Obukla sam crne farmerke i sivu duksericu a kosu sam pustila da mi se vijori na vetru toga dana.
Odmah čim sam se spakovala seli smo u kola koja je Filip vozio. Odmah na ulasku mi je naglsio da se svežem i nismo nešto pričali usput, najviše zato što je vozio i nije voleo da ga neko dekocentriše dok vozi. A ni meni se nije nešto pričalo.
Posle nekih 20min vožnje otišli smo u market i uzeli neke stvari tati kada se probudi. Naravno uzela sam mu cveće u saksiji kako bih mu ukrasila sobu, takodje biljke proizvode procesom fotosinteze kiseonik a to naravno svakome čoveku treba kako bi mu pluća bila zdravija.
Dok sam ja kupovala lepe biljke koje su bile što biše zelene, Filip je uzimao neke bombunjere...a naravno uz dogovor mene uzeli smo i velikog plišanog medveda da ga čuva dok mi nismo tu.
Baš mi se svideo bio je visine oko jednoga metra i bio je plavi sa velikim srcem na trbuščiću baš je bio neodoljiv. Tata kada se bude probudio baš će da mu se svidi.

-Iako nisam pitala Filipa sve vreme me je kopkalo "Kada se tati slošilo, zbog čega.", ali mi se nije baš pitanje činilo pogodnim za njega. Jer svesna sam da je i njemu jako teško zbog toga i da mu samo fale moja ispitivanja, tako da sam to ostavila za drugi put.

Kako smo ušli u bolnicu tako je i vetar jako dunuo i od promaje su se vrata sama od sebe zatvorila uz veliki trasak. I odmah smo dobili pažnju ljudi čim smo ušli kao i mrki pogled šalteruše. Ali nam na svu sreću nije ništa rekla, jer obično šalteruše znaju da se deru na tebe čak iako preglasno udišeš vazduh.

-Kada je Filip razgovarao sa jednom od šalteruša pogledala sam ljude okolo i videla mnogo bolesnih ljudi, kao i ljudi koji su zdravi ali su tu kako bi zaštitili svoje najdraže. Iskreno kada pogledaš neki bi za tebe dali svoj život samo da ti bude bolje i više bi voleli da su oni na mestu bolesnika a ne njihovi najdraži... to je tako užasno. Ko je izmislio bolest je gori od svakog djavola. Niti možeš sprečiti, niti neki lekovi mogu sprečiti. Jedino što ti ostane u takvim trenucima je...nada.

F: Staša.
-Rekao je Filip polako i pokazao mi je glavom da krenem za njim. Popeli smo se na sprat i medicinska sestra nam je rekla da ne ostanemo dugo jer ćemo smetati pacijentu.
Kada sam ušla u sobu i pogledala tatu kako beživotno leži prikovan uz krevet, mrak mi je pao na oči. Sve bih dala da sam na njegovom mestu sada i da je on tu sa nama i da se šali kao što zna. Jedidno u takvim trenucima je vera i nada da će ti draga osoba uspeti pobediti bolest koja ga sprečava da bude svoj...

F: Staša jesi dobro?
J: Da...
-Klimnula sam glavom i Filip se polu nasmešio.
J: Ne brini znam da će brzo ustati. Sigurna sam u to. Hajde da mu stavimo ove stvari da kada se probudi da se iznenadi. Misliš da će mu se svideti Medonja, mislim iskreno kome se ne bi svideo.
-Rekla sam već kroz lažan osmeh, jer ipak ne volim ovakve loše stvari kada se dese. Poslednji put kada sam bila u bolnici je kada je Filip polomio nogu, mogu reći da sam više plakala od njega zbog toga. Na kraju se sve završilo da umesto ja da tešim njega on je tešio mene. A sada ne želim da i on mnogo brine. A i usvakom slučaju moj tata može da se bori i sa krokodilom i ništa mu neće biti a i ovakva glupost ne može da pobedi!

-Ušla su dve medicinske sestre u sobu. Jedna od njih je bila starija žena sa četvrtastim naočarima a ova druga je bila mladja.
Starija žena je pozvala Filipa da izadje iz prostorije da potpiše neke papire dok je ova druga mladja ostala sa mnom.
Imala je crnu kosu i svetlucave zelene oči. A njene su usne bile jarko crvene boje od ruža.
-Prišla je mom tati veoma damski u štiklama od nekih pet centimetara. Baš je izgledala zgodno.
M: A ti mora da si njegova ćerka...Staša zar ne?
-Rekla je dok je nameštala posteljinu kod tatinog kreveta.
J: Da, otkud znate?
M: Pa piše u njegovim zdrastvenim papirima da ima dvoje dece.
-Malo sam je začudjeno pogledala, jer nisam znala da oni imaju i takve informacije.
J: I kada će mu biti bolje?
M: Ne znam...sve zavisi.
J: Od čega?
-U tom trenutku su ušli Filip i starija sestra. A ja sam idalje gledala u ovu mladju, čim su ušli ona mi se nasmejala i namignula. Te je počela zatim da priča sa svojom koleginicom.
Kroz par trenutaka starija medicinska sestra nam je rekla da je vreme posećivanja gotovo i da moramo da idemo.
Nabrzaka sam se pozdravila sa tatom i poljubila sam ga u čelo kako bi brzo ozdravio i onda me je Filip povukao za ruku jer znajući mene ostala bih još pola sata tamo najmanje.

————————————————————————