Tevets

66. Deo

"Ako možete samo da mi se..."-rekla je jedna od devojaka u školi Vukašinu.
"Skloni se."-rekao je tiho, ali po devojčicinoj reakciji činilo se kao da joj je izjavio smrt.
"Izvini Alfa!"- rekla je te istrčala iz prostorije.
-A sigurno se pitate, hmm šta ja radim. E pa lik me je vezao.
Da, dobro ste pročitali.
Stalno sam pokušavala da se malo udaljim od njega i zavezao me je za stolicu.

"A kada ćeš me odvezati?"- izdahnula sam. Jer po njegovoj reakciji neću skoro.

J: ALLLOOUUU!!!
V: PREKINI VIŠE!
-Prodrao se tako jako da sam se uplašila i istog momenta ućutala.
On me je samo pogledao da vidi hoću li nastaviti, ali nisam. Imam osećaj da se desi da ne prekinem da će me ubiti.

...

-Trenutno sam u hodniku i ljudi gledaju i merkaju me. Sedim na klupici a pored mene stoji Vukašin koji priča sa njegovim drugom.
   Neda mi da pričam ni sa kim...umobolnik.
U trenutku mi je zakrčao stomak, te sam se odmah uhvatila za njega.
Pogledala sam u Vukašina koji je pričao i bio okrenut ledjima ka meni. Hmm neće skontati ako...
Polako sam ustala i krenula par koraka te se prodro.
"Vrati se!"

J: Ali umirem od gladi!
V: Nije moj problem.
J: No čiji je?
V: Jela si pre sat vremena.
J: Znaš ljudi trebaju da se hrane 24 puta u danu. A ako ne onda postanu...PRAH!
-Vukašin me samo poreko pogledao dok sam ja bila mrtva ozbiljna.
On je samo nastavio da priča sa drugom dok sam ja otišla opet da sednem.
J: A jel smem i ja da pričam sa nekim?
Postao je malo iziritiran jer sam ga prekinula drugi put u tomu razgovora.
J: Daj bre šta si ljut ja tu sedim ko budala, hoću i ja da pričam sa nekim!
V: Dobro!
-Pogledao je okolo hodnika i uzviknuo "Elena!" I za trenutak se pojavila devojka našminkana od glave do pete sa velikim dekolteom i mini suknjicom. Umm..auć.
E: Da, alfa. Izvoli.
-Rekla je to flertajućim glasom.
V: Pričaj sa njom.
-Rekao je i gurnuo je kod mene. I ona i ja smo samo zinule. Umm...ja kao klošar obučena a ona...pa da. Nemamo komentara za njen stil oblačenja
Elena me je samo izmerkala od glave do pete. NIMALO UOČLJIVO, ne brinite.

E: Ko si ti?
J: Vanzemaljac sa planete 267.
E: Eh? Zašto si bitna alfi uopšte.
J: Pa kako da ne budem bitna vidi me kako sam divna.
E: Da-da...
-Rekla je gledajući u nokte koji su bili dugi ko Filipova kašika za patike. Lik je uzeo pola metra dugačku kašiku.
J: I šta ima kod tebe.
E: Oh ma daj molim te. Ne pravi se. Kako si dobila alfinu pažnju?
J: Tako što te veštica dovese i baci te njemu.
E: Lažove. Kao da bi tako uspela. Moraš biti najlepša kako bi pričala sa njim. Što očigledno ti nisi.
J: Ma daj molim te. Kaže visočanstvo plastificiranosti!
E: Kako se usudješ čoveku!
J: Kako se usudješ ti moronu!
-Krenula je da me udari ali sam izbegla neki čudom i uzvratila joj napad. Samo što sam ju klepila u nogu.
J: Mrš djavole!
-Ona se toliko iznervirala da su joj vučije uši i rep iskočile.
"Dosta!"-rekao je Vukašin iznervirano i Elena se odmah vratila na staro.
E: Ja..Vukašine.
V: Ni reči večeras ćeš očistiti celu školu za kaznu i ujutru nema doručka.
E: Zašto braniš čoveka ona je mene prva napala.
J: Ne laži veštice!
E: UHH!!!
-Rekla je iznervirano i otrčala, tako je. Beži povijenog repa.
V: Nisam li ti rekao da se kloniš nevolja.
J: Nisam li ja tebi rekla da ja samo upadam u njih. I plus ti si je meni doveo ne ja sebi. Tako da je tvoja krivica.
V: Prekini.
J: Prekinula sam.
-Posle toga nismo rekli ni reči, iskreno aj što se ovi plaše ovog namćora nego i ja. Samo sa prodje ovih pola godine i da umrem više...

———————————————————————

Uf nije dugo, ali nemam ideje :;(
U svakom slučaju danas mi je rodjendan. Slobodno mi čestitajte c:

I ja da cim skupim ideje objavicu... C:

Lovee yaa💞