Tevets

37.deo

Petra POV.

-Iz Stašine sobe se čulo glasno mumlanje. Šta radi ona ovde? Trebala je biti na času.
Otvorila sam vrata od sobe i videla Stašu kako spava, imala je rozikastu boje facu...pretpostavlja jer je spavala u nezgodnom položaju i kosa joj je bila čupavija od pudlice koju je strefila električna struja. Šta je sa njom u poslednje vreme, ponaša se čudno. Mislim iovako je čudna ali u poslednjih par dana...prečudno. Prestigla je samu sebe.

"Umm...makni se...bu-dala"-rekla je mumlajući, jedva sam je razumela šta je rekla. Pa neka lepo spava.

-Sišla sam dole i videla Darka, zar to nije Stašin drug?

"Ej kako je Staša. Ti si njena cimerka jel da?"-rekao je.

J: Aham, jesam spava gore. Ali što, šta se desilo? Samo sam je videla kako spava.
D: Hmm...ne znam otišla je da priča sa Leonom i posle sat vremena se vratila, ali sva crvena i raščerupana. Pretpostavljam da se razbolela od onolikog sladoleda, ionako se žalila da je boli stomak pre toga.

"Staša je bolesna."-rekla je Violeta.

V: Izvinite što sam prisluškivala, bila sam u prolazu i nisam mogla da ne čujem. Gde je ona?
D: U njenoj sobi.
V: Idem joj u posetu.
-Kao strela je nestala i otišla. Nije valjda da se Staša i Violeta druže.

D: Odoh imam čas.
-Rekao je Darko te otišao. Idalje ne mogu da veruem da su postale drugarice. Mislim čim su se upoznale posvadjale su se. Bolje bi bilo Staši da se ne približava mnogo Violeti.

Staša POV.

"Jaojj moja Stašice, kako si."-rekla je Violeta i po sedmi me put zagrlila da ne mogu da dišem.

J: Zašto me daviš?
V: Pa bolesna si moram da brinem o tebi.
J: Nisam bolesna.
V: Pa što su onda onaj momak i ona glupača rekli da si bolesna.
J: Koji momak, i koja glupača?
V: Ma nebitno. Danas sam previše srećna da bih se nervirala. I šta ti se desilo?
J: ...umm....
-Na to pitanje sam se u sekundi prisetila kako me je Aleksa poljubio, i omdah sam postala crvena kao semafor, da sam odmah uzela jastuk i prekrila lice.
V: Uuu onda je baš dobar trač. Koji dečko je u pitanju?
J: ...kako si znala da je dečko?
V: Cccc...kada si Violeta onda znaš sve. Pričaj.
-Osećala sam se jako loše što sam se poljubila sa Aleksom, iako sam znala da se on Violeti svidja. Mada nisam više mogla da držim krivicu u sebi tako da sam joj sve ispričala. Od samog početka da sam ja Aleksina srodna duša i da mi se nije svidjao i da sam bila ljuta na njega, i pokušaja da ga ubedim da izadje sa njom, i objasnila sam joj zašto "ne" do našeg današnjeg poljupca.
Ona me je sve vreme pratila i pažljivo slušala. Osećala sam se kao da sam veliki teret iznela iz duše. Mislim znam da je veoma teško kada voliš nekoga i on voli nekog drugog. Na kraju svega toga ona me je samo zagrlila i rekla "Uredu je."

-Nasmešila se i rekla "Znaš da je neko drugi verujem da bi ga ubila. Ali pošto si ti mogu nekako da izdržim. A i ipak ću čekati svog "princa" da se pojavi."
-Stvarno mi je drago što je prihvatila to da sam se poljubila sa njim, jer pod jedan JA prva nisam prihvatila tu činjenicu.

V: I baš mi je drago da si ušla u vezu. Moram da te upozorim da je Aleksa vrlo opsesivan i ljubomoran, tako da ne pričaj često sa drugim momcima.
J: ČEK-Ček o kakvoj vezi ti pričaš. Rekla sam ti da ga ne volim. On je mene poljubio ne ja njega.
V: Pa srodne ste duše normalno da ćeš biti u vezi sa njim. Nemoj mu samo ovog puta nabacivat devojke. Trebaš genijalac da ga makneš od svih mogućih devojaka, mada sa tim nemaš problema.
J: Ali Violeta on se meni ne svidja.
V: Jesi sigurna?
J: "D-ne"
V: Da ili ne?
J: Otkud znam zbunjena sam! U jednom trenutku ga vidim kao baba rogu, a u drugom kao prezgodnog dečka koji mi se svidja. Ali uglavnom baba rogu.
V: Jaoj Bože.
J: Osećam se kao da ima dve ličnosti. Jednu kada je normalan i kada kulira sve oko sebe i ponaša se hladno. Mislim to sam primetila kada razgovara sa drugima, kao na primer danas sa njegovim rodjakom. I odmah posle toga kada je ostao sa mnom potpuno obrnuta ličnost. Otvoreniji, pričljiviji, brižljiviji...
-I malo opsesesivniji, ali naravno da neću to da kažem Violetu umrla bih od sramote kada bi znala da svaki put kada ostanemo sami za nešto mi preti, samo da je po njegovom.

V: I u čemu je problem?
J: Kako ne shvataš?
V: Jok. Ubila bih se da ga imam za srodnu dušu. HAHHA
J: Uzmi ga.
V: DAJ Staša ne nerviraj me, ne možeš tek tako da daš Aleksu bilo kome.
J: Gledaj me.
-Rekla sam sa smeškom na faci na šta me je tresnula jastukom u lice.
J: Aj sad malo o tebi, zašto si bila srećna malopre?
V: Ahh da jaoj, opet sam ga sanjala. Dobila sam trag od moje srodne duše.
J: Koji trag? O čemu pričaš?
V: Vidiš konačno sam mu videla lice. Sanjala sam kako se raspravlja sa porodicom bio je baš potišten, posle toga. Ahh i ispalo je da je vampir, baš me zanima koliko često on sanja o meni!
-Rekla je sva uzdihano i srećno, dok ja nisam razumela ništa. Violeta je to ubrzo opazila i počela da mi objašnjava.
V: Vidiš svaki put kada je tvoja srodna duša potištena, ili na bilo koji način previše emocijonalna ili kada gaji osećanja prema drugoj osobi koja nisi ti. Onda ti dobiješ često nelagodnost u stomaku ili bol u glavi. Ponekad možeš da ga u snovima sretneš ili da prisustvuješ psihički ali ne fizički kod njega. Samo da vidiš stvari koje se dešavaju ali oni neće videti tebe.
J: Čekajjj to mi se desilo, ali mi je slabo pamćenje valjda sam imala neki pri početku leta.
V: To mora da ti se stalno dešavalo kada si bila manja.
J: Ne sećam se ni jednog sna kada sam bila mala. Sem jednog košmara gde upadam u rupu bez dna.
V: To je ne moguće da se ne sećaš. Tih snova je skoro ne moguće zaboraviti. (Nešto nije u redu)
J: Eh-eh kada si Staša sve je moguće.
-Osmehnula sam se i ustala iz kreveta.
J: Hajmo na ručak umirem od gladi!

————————————————————————
(;       *nemam komentar po prvi put ☹️*

;)

Da htela sam reći izvinite zbog grešaka ja odmah napišem i mrsko mi da čitam i da prepravljam. Tako da ako nešto promašim...

...sorry not sorry