"Dragane?"-rekla sam kada je onaj drugi lik otišao.
Čim me je video zbunio se. Ja stvarno nisam znala kako da reagujem na ovo.
"Ovaj Staša, vidiš..."-izgledao je jako nervozno, mislim em što sam ga uhvatila u varanju em ovo drugo.
D: Izvini. Vidiš pronašao sam pravog sebe, i konačno sam srećan, izvini što ti ranije nisam rekao.
J: Umm...ako je tako onda je u redu. Mislim ne možeš da promeniš svoja osećanja. Srećna sam ako si i ti srećan, možemo ostati samo prijatelji u budućnosti ako to želiš.
D: Naravno. Hvala na razumevanju.
J: I nemoj njega barem da varaš ako si već mene, stoko.
-Nasmejao se i rekao "Neću ne brini.". Ovo je stvarno bio čudan trenutak za oboje. Niko se nije nadao da će se ovako završiti. Ali ako išta barem je pronašao nekoga ko ga voli i koga on njega voli. Pff tolko o našoj vezi, ovo uopšte ne liči na mene.
-Pozdravili smo se i otišla sam. Uvau, ovo je bilo neočekivano. Kada smo tek počeli vezu pretila sam mu smrću da ako me prevari da ću da mu iskopam oči šrafcigerom, ali trenutno nah ne osećam čak ni potrebu da budem ljuta. Mislim srećna sam što je pronašao sebe, i da je srećan sad. Pretpostavljam da i njemu isto nije bilo svejedno kada je saznao, jer su tu nadju velike osude od ljudi. Što smatram da nije uredu. Ako neko mene poštuje onda ja trebam i njega da takodje poštujem. Valjda sve tako funkcioniše.
-I nekako mi je dosadilo više u gradu, hoću u školu. Da-da čuli ste me, nedostaje mi. A i zaboravila sam slušalice u sobi bahshshsh. Kriv je Aleksa. Plašila sam se da ne nagovori ludu direktorku da ne idem, tako da sam spakovala šta sam stigla, aaa slušalice sam zaboravila. Bahaha i mozak očigledno.
-Zatvorila sam kapiju od kuće i pustila sam Flekicu u dvorište i ušla sam u kuću, i zaključala jer imam fobiju kada ne zaključam a sama sam da mi neko ne uleti kao razjareni bik u kuću. Pustila sam na televizoru crtaće i uzela sam Filipove grickalice za crne dane, jer logično ovo su crni dani kada ja nemam ništa da jedem. Bahaha tako mi ga je žao što ima sestru poput mene, ja da sam na njegovom mestu bacila bih samu sebe kroz prozor kada bih pojela svoje slatkiše za crne dane.
"Jesmo li spremni deco."-čulo se sa televizora.
J: Jesmo kapetane!
"Nečujem vass!"-
J: JESMO KAPETANE!
"Oooo-ko živi u ananasu na dnu mora."
J: Sundjer Bob Kockalone.
-Bahaha koliko god imala godina moram da zapevam, ovo je kao nepisano pravilo. Gde god bio šta god radio moraš da zapevaš. Mislim ko ne voli Sundjer Boba? Crtani mog detinjstva. Kao malu Filip me je poredio sa Patrikom, i nisam kapirala zašto je umirao od smeha a tata mu govorio da prestane. Bashhaa mislila sam da je to dobro...ali onda sam skontala da je to zato što je glup. Mislim BRAĆA šta ćete. Idiot.
————————————————————————
Ovaj deo je malo kraći nego obično, jer iskreno ne znam šta dalje da stavim u njega. Tako da čekajte do sutra ćao!
Like😋
Comment 😏
Follow🙃
I ljubav od mene🥰
YOU ARE READING
Tevets
Vampire-Osnovna škola se konačno završila za Stašu, i uspeva da upadne u željenu školu za koju se spremala pune tri godine. Medjutim sve se ubrzo menja kada njen tata dobija neočekivano pismo...
