Tevets

25.deo

-Krenula sam do parka gde sam se trebala naći sa Marinom. Malo sam od uzbudjenja poranila-pazite P-O-R-A-N-I-L-A. Ja Staša da poranim bahaha i to smo doživeli i to nevidjenih pola sata.

-Kako sam se približavala parku tako sam čula da se neko raspravlja i viče. Sela sam na klupu a zvukovi su dopirali iza mene. Pokušavala sam da ih ignorišem u potpunosti sve dok nisam čula "Moraš joj reći ti si joj dečko!". Ha-ha neko ima ljubavnih problema ah šteta što me ne poznaju mogla sam da im poslužim kao psiholog. Ha-ha Staša i psihijatrija. Ludnicu bi nazvali ništa spec, kada bi videli mene u mojoj sobi.

-Od tolikog smeha koje sam držala u sebi kako ljudi ne bi pomislili da sam čudna jer pričam sama sa sobom, nisam ni primetila kada je dernjava prestala. Dok odjednom ženski glas nije rekao "Ili ćeš joj ti reći ili ću ja!", a muški je odgovorio "Ne govori Staši ništa!". Ha-ha jadna ta Staša...ček-ček JA SAM STAŠA! Ko je to tamo?

-Okrenula sam se i videla Dragana kako odlazi na jednu stranu a Marina na drugu i tako se razilaze.

Ahh imaju tajne i neće da mi kažu pa kakvi su to "prijatelji".

-Osećala sam se jako povredjeno iznutra, kao da me je neko zabo nož u ledja. Zašto neće da mi kažu u čemu je problem? I šta to kriju od mene? Zar nismo svi prijatelji?

-Videla sam Marinu kako dolazi i brzo obrisala suze koje su mi se nakupile u očima. Možda ovako kao osoba ne izgleda da baš plačem tako često, ali kada su mi prijatelji i porodica u pitanju onda plačem kao vodopad. Krivi su crtaći za to, previše su mi uneli u glavu da su prijateljstva večna.

J: O hejj Marinaa!
-Rekla sam čim sam je ugledala. Ovo sada što sam čula neću još uvek spominjati bolje da mi ona sama kaže, ili slaže kako god.

M: Uvau, čudno da si poranila! Koliko si već ovde?
J: Možda nekih minut-dva taman povratila dušu od trčanja da bi te iznenadila.
-A u sebi dovoljno dugo da saznam da si izdajica! Mislim možda nije, možda je samo jedan veliki nesporazum. Videćemo.

~Posle nekih 20min~

-Kao budale šetamo parkom, baš je dosadno ali ako išta pričamo i lepo nam je.

M: Jesi se čula sa Draganom?
J: Jesam nešto uveče ali ništa previše. Zašto?
M: Onako, mislila sam da ćeš odmah da ideš sa njim.
J: Ima vremena tek sam tu 3 dana.

-Odjednom neko je zvao Marinu na telefon.

"Dobro-dobro evo me."-rekla je i prekinula.

J: Ko je?
M: Mama. Izvini Staša moram da idem, dolaze nam neki gosti večeras.
J: Ma opušteno drugi put.

-Zagrlile smo se i ona je otišla. Ja sam idalje sedela na klupici i pila sok koji sam uzela. Bilo je nekako mirno, sama u parku. Sva sreća pa u ovom parku nema ljudi inače bi bilo jako bučno.

Posle nekog vremena samo sam ustala i otišla kući. Treba neko čitati onaj čudni dnevnik što sam našla.

Čim sam došla kući uzela sam dnevnik sa stola i legla na pod i nastavila da čitam.

Dragi dnevniče

Danas sam išla sa mamom do jedne prodavnice koja je bila jako čudna i zastrašujuće neprijatna. Jedna teta me je gledala samo sa jednim okom, dok joj je drugo bilo kao kliker od stakla i nije se pomeralo. Ta teta me je pitala neka čudna pitanja na koja sam odgovarala iako sam bila sva zbunjena. Zatim mi je mama rekla da odem da razgledam radnju, što sam i uradila. Kada je mama završila priču sa ženom bila je jako ljuta iako ne znam zbog čega, možda se mami svidelo nešto ali joj žena nije htela dati popust. Posle toga mama mi je kupila sladoled i vratili smo se na brod.

Tvoja draga Staša❤️

-"Šta radiš to nesrećo na podu?"-rekao je Filip koji mi je upravo ušao u sobu. Kakva stoka.

J: Filipe znaš li kada je bilo ovo?
-Rekla sam i pokazala sam mu dnevnik, samo je mapravio zbunjenu facu i počešao se po glavi.
F: Ne sećam se da sam ga ikada video.
J: A kada smo mama i ja išli na letovanje brodom?
F: Nikada.
J: Paa šta je onda oovo??
F: Šta je šta?
J: Vidiš da su sve stranice bile ispisane tu o mom i maminom putovanju.
-Pokazala su mu dnevnik ali se samo počeo smejati.

"Staša ti mene zajebavaš, ovde ništa ne piše."-rekao mi je i bledo prelistavao "prazne" listove.

J: Ti ne vidiš moj rukopis?
F: Ne, niti ću. Jedino ako ne napišeš nešto tu. Ali priču o putovanju brodom još uvek ne vidim. Kada si uopšte uspela sve to da izmisliš?
-Rekao je smejajući se i izašao je iz sobe. Nije mi jasno kako ne vidi moj rukopis niti bilo šta da je napisano u njemu?

————————————————————————
Izvinite što nisam bila aktivna u poslednja dva dana. 🥺💗

Like🥺
Comment 🤓
Follow 😆

And love from me🥰