Igra sudbine

•71. deo•

~Moj.pov~

Majčin vrisak probudio me je iz sna. Otrčala sam do nje jer sam se zabrinula da se njoj,ili bebi nešto nije dogodilo.
-"Jesi li dobro."
Klinika je glavom i držala se za stomak ,njene kontrakcije su učestalije sa približavanjem dana kada treba da se porodi.
-"Samo sam jako umorna a ne mogu da se namestim nikako,možeš li mi pomoći?"
Postavila sam joj jastuke onako kako joj je bilo najzgodnije da se bar malo odmori. Trudnoća je iscrpljuje dodatno sam mojim stanjem.
Vratila sam se u sobu zahvalna što sam bar malo skrenula misli sa Nikolasa i Helene. Danima nisam napustila ova četiri zida , kada god sam ostajala sama more suza izlilo se iz mojih očiju dok sam pisala dnevnik svoje tuge.
Život. Život je jedina stvar koja čuva moju psihički,mentalnu i spiritualnu energiju od raspada. Ta energija često bude kao moje oči,kroz nje gledam pokušavam da osećam i sačuvam svoje mentalno zdravlje i pomaže mi da se setim šta me zapravo podstiče da živim i budem srećna. To je moj nerođeni brat kao i moja majka. Dve osobe koje me drže u životu.
Sve osobe koje su me posećivale posle mog izlaska iz bolnice nikada nisu primetili koliko se borim da zadržim suze . Ne verujem da iko od njih razume kako je teško objasniti staa se desilo tog dana,i šta se trenutno dešava u mojoj glavi kada čaj i sama ne razumem. Ili se bar pravim da ne razumem kako BiH ublažila bol i tugu. Jedina stvar koju sam naučila jeste da bol menja ljude. Natera ih da manje veruju drugima, i da onda kada se osećaš slomljeno pogledaš oko sebe i shvatiš da neka ramena za plakanje koje ti je potrebno.
Svesna sam toga da sam se promenila. Nisam osta kao pre , nisam više dobra devojčica koju su svi povredjivali zato što ne želim da ljudi prelaze preko mene i iskorišćavaju me ,da me lažu i poriču istinu u nadi da će meni biti lakše . Odlučila sam da se maksimalno udaljim od ljudi zato što će na kraju svako od njih otići.  Promenila sam se jer sam shvatila da sam ja jedina osoba kojoj mogu da verujem i na koju mogu da računam. Ova verzija mene nije stvorena preko noći. Ovo je iskustvo,ovo je bol koja je samo isplivala na površinu i izgradila štit oko mene  jer sam dosta u životu propatila zbog ljudi kojima sam dala previše,zbog ljudi kojima sam otvarala i srce i dušu ,a zbog istih tih ljudi postala sam ovo što sam sada. Ako budem odreagovala na to da me Nikolas obmanjivao i lagao da nikada nije imao ništa sa Helenom samo ću pogoršati stvar. Tom detetu će trebati ljubav oba roditelja znam po sebi ,ne želim da mu oduzmem to. Jednog dana ću valjda shvatiti da ne treba da tražim sreću u stvarima,poslu ,vezi,partneru i da je sagledam u nekim manjim stvarima,koje me nikad neće povrediti. Prelistavala sam par stranica koje sam skoro napisala. Pogled mi je zastao na stranici na kojoj je bio ispisan dugi tekst o tome kako je u redu da mi nedostaje i na slikama koje su bile gurnuta izmedju dve zalepljene strane papira.