Igra sudbine

•49. deo•

•Nikolas.pov•
Njeno rušenje na pod nateralo me da se zabrinem još više... Ionako je bila u očajnom stanju zbog svog oca,kao i one večeri. Kada je odgurnula Aleksu od sebe moje srce je zatreptalo,zar je njihova ljubav tako brzo okončana. Ali njene reči motaju se u mojoj glavi,šta je mislila pod svim onim što je rekla Aleksi? U isto vreme kada sam joj ja prišao,prišao joj je i Aleksa.
-"Skoloni se odavde, ja ću se pobrinuti za nju,ona je moja"-zarežao je Aleksa na mene što je u meni izazvalo veći bes.
Udario sam ga pesnicom i uzeo Anabelu u naručje...
-"Nemoj da si joj više prišao inače ću te ubiti. Zar i sama nije rekla da si ti uzrok svemu ovome? Kloni je se,bilo bi bolje po tebe."
Zamnom je potrčala i Luna koja je plakala jer ne zna šta se dešava sa njenom drugaricom. Gledajući njeno bledo,uplakano lice,na putu do bolnice nisam mogao da izdržim a da ne upitam Lunu šta je to Aleksa uradio. Jedva se smirila kada je konačno krenula da priča..
-"Gospodine Nikolas... One večeri na zabavi,Aleksa je hteo na silu da je poljubi,ali mu ona nije dozvolila. Bila je slomljena zbog toga što njen otac ne obraća pažnju na nju pored svega što je uradila i jor joj je on tu smetao... Bila je slomljena. Zamolila me da nikome ne pričam,mislila am da će barem vama reći jer ju je stvarno to pogodilo...ali izgleda da nije...samo je htela  što pre da završi sa slicama za reklame kako bi se otarasila Alekse koji se kao pijavica zakačio za nju i stalno je uznemiravao...videli ste i sami one silne ruže koje joj je poslao...nekoliko puta je i na mobilni zvao ali se nije javljala."
Nisam mogao da verujem...kako sam samo bio toliko glup da ne shvatim šta se desilo te večeri....
Dok sam je unosio u bolnicu njena tamna,smenja kosa padala joj je na prelepo lice koje je pobledelo zbog velikog stresa pretpostavljam. Platiće za svaku njenu suzu!
-"Doktor,pomozite mi"- razdrao sam se par puta dok se doktor nije stvorio predamnom.
-"Šta se desilo sa gospodjom?"- mirno je upitao doktor,dok mu je Luna objasnjavala.
Petnaest minuta pregleda kao da je bila cela večnost...moram da saznam da li je dobro pre nego što odem da razračunam sve sa Aleksom. U mom životu postoje trenuci kojih se sećam apsolutno jasno, možda sam zaboravio detalje koji su doveli to tog dogadjaja ili onoga što je usledilo nakon toga ali se jasno mogu setiti nje one večeri kada sam je prvi put sreo... Možda mi se još tada urezala u srce a da to nisam ni primetio. Jedina stvar koju na njoj mrzim jesu suze...svaka njena suza koja je danas pala biće naplaćena.
Moje suboke misli prekinuo jw doktor koji je izašao iz sobe u kojoj je ona smeštana.
-"Gospodja koju ste doveli je sada prilično bolje...onesvestila se zbog prevelilog stresa koji je doveo do povišenja njenog krvnog pritiska, dobila je injekciju,probudiće se za par sat,ali možete da je odvesete kući svakako...."- izvogovorio je doktor pre nego što je otišao odavde.
-"Ne možemo ovako da je odvedemo kući...majka joj je trudna,ne bih da žena brine bez potrebe kada joj je već dobro!"- začula se Luna koja me zaustavila na ulazu u sobu.
-"Odvešćemo je kod mene,ali moraš da budeš pored nje...ja moram da rešim par stvari sa Aleksom...