Igra sudbine

•62. deo•

Moraću da se udaljim od Nikolasa... Svakako će to dete morati da prihvati,a ja ne želim da razaram porodicu tog nedužnog bića. Trebaće mu otac tokom odrastanja a ja ne želim da se oseća ja... Želim da oseti tu ljubav i da ima oba roditelja. Ova odluka će me koštati svega ali... tako je najispravnije.

•Helena. pov•

Zadovoljna njenim stanjem izletela sam iz njene kancelarije uputivši se svojoj. Naravno, Nikolasu ja ništa neću reći jer će se za to pobrinuti Anabela...Ako moj plan uspe u potpunosti ta beba ċe mi doneti Nikolasa nas nogama,a odstraniće Anabelu zauvek. Samo sam htela da napunim glavu maloj veštici kako bi ga ostavila na miru. Naravno čim je videla test neće poverovati u Nikolasove prazne priče . Jedan papir će sve njih ubediti u to,a on ne može ništa povodom toga. Kao šlag na tortu pozvala sam Aleksu da dodje i teši Anabelu kako bi Nikolas poludeo... Nedavno sam saznala da su njih dvoje u vezi jer sam pratila Anabelu kada mi je postala veoma sumnjiva. S obzirom na vreme koje je provela ranije kod njega i ovih zadnjih nrkoliko danna koje je provela kod Nikolasa ,pa se jutros vratila kod Lune,sklopilo je u mojoj glavi sve kockice koje se nisu poklapale. Koliko dam ja shvatila njeni roditelji su mislili da je ona kod Luna,dok je ona zapravo bila kod Nikolasa. Moram priznati veoma impresivna taktika. Nije bilo teško ukapirati to... Sada imam povoda da ucenjujem Nikolasa da bude samnom, a u slučaju da nekome kaže da je sve laž papir će drugačije pokazati,a njegova afera sa Anabelom doći će u do gospodina Hjustona.

•Moj. pov•

Jecaji su odzvanjali u kacelariji. Očajnički mi je potrebno rame za plakanje ali,ovo je radno mesto i ne želim da bilo ko vidi moje suze. Kucanje na vratima dalo mi je snage da ustanem u obrišem suze. Laganim korakom prišla sam vratima otvorivši ih bezvoljno. Na vratima stajao je Nikolas čiji je osmeh nestao ugledavši moju razmazanu maskaru zbog suza koje su se i dalje zadržavale u mojim očima. Istog momenta sam pokušala da zatvorim vrata ali ih je on zadržao rukom i opet širom otvorio.
-"Idi odavde"
-"Šta ti je Anabela"- okrenuo se ka meni zatvorivši vrata. Svojim rukama hteo je da obavije moje lice ,ali mu to nisam dozvolila. Držaću distancu...jednostavno moram.
-"Ništa Nikolas,molim te udi odavde!"-udaljila sam se od njega,ali...upornost kojom je tražio objašnjenje nije se smanjivala. Okrenuo me ka sebi i gledao me nežno da sam na kraju morala da mu kažem...
-"Zašto mi nisi rekao da je izmadju Helene i tebe bilo nečega one noći? "-prisetila sam se testa koji mi je Helena pokazala i suze su opet ispunile moje oči.
-" šta? Nemoguće... Nije bilo ničega ...
-"Nemoj da me lažeš Nikolas! Helena mi je došla u kancelariju sa testom za trudnoću... Ne pokušavaj više da se izvlačiš od toga,tom detetu će trebati porodica,a ja ne želim da mu je oduzimam."
-"JEBENO MI JE REKLA DA JE POPILA PROKLETE LEKOVE!..-prekinula sam ga jer je besneo zbog činjenica.
-"Ne želim da me cela zgrada čuje tako da smanji ton. Imajući u obzir da mi nikada nisi rekao šta je bilo te večeri... Ne mogu da nastavim da ovim. Da nije bilo ničega rekao bi.Mi više ne postojimo...naši putevi se ovde razilaze.