Igra sudbine

•34. deo•

Na mnoga postavljena pitanja u vezi odece koju dizajniraju,odgovorili su pre pocetka revije. Posle ove modne revije,u deset sati naše dve firme imaju proslavu na koju mi se ni malo ne ide. Poznavajući mog oca odvućiće me na tu proslavu milom ili silom jer bi bila stvarno velika sramota ako se ja ne pojavim....Stolice su bile rasporedjene tako da ljudima bude ugodno. Kada je vreme otkucalo šest sati,tako je i Aleksa najavio početak modne revije. Nosio je crno-belu majicu sa izbledelim farmerkama koje su mu išla uz telo. Pored svega toga na licu je imao vedar osmeh. Veliki broj ljudi dosao je na reviju i svi su bili ocarani...Nikolas je sedeo pored mene i pažljivo posmatrao modne kreacije koje su manekenke nosile na sebi. Iskrena da budem bile su prelepe. Na njihovim dugim nogama,kratke haljine i suknje prelepo su stajale. Vitka tela omogućavala su da svaki komad odeće na njima izgleda savršeno. Kako se revija bližila kraju tako su i ljudi jedan po jedan izlazili iz SM studija. Mnogo njih je obećalo da će u toku sutrašnjeg dana obavezno posetiti njihovu radnju,mnogi su uzimali vizit karte i mnogo njih je hvalilo njihov rad.
Helena je stajala na izlazu iz SM srudija i nabacila široki osmeh na lice kada je ugledala Nikolasa,mene i mog oca kako se približavamo izlazu. Tata je otišao jer ne želi posle da traži mesto za parking, a Nikolas i ja stali smo da saslušamo šta je veštica ovog puta imala da kaže.
-"Anabela jako mi je žao što sam izbrisala snimak. Mnogo se kajem zbog toga... Stvarno ne znam šta me snašlo. Molim te pruži mi još jednu šansu,dozvoli da mi da ti budem prijatrljica. Promeniću se obećavam. Ako treba cele noći ću te pratiti i izvinjavati se. Molim te..."
Bukvalno se rasplakala. Ne mogu da dozvolim da tata sazna za ovo...moram da joj oprostim. Daću joj šansu,valjda je neće uzalud potrošiti.
-"Dobro...opraštam ti. Dobijaš šansu,samo je pametno iskoristi"-istog treba mi se bacila u zagrljaj.
-"Hvala šećeru,nećeš zažaliti."
Odgurnula sam je od sebe i krenula prema mom autu.
-"Jesi li sigurna u vezi ovoga? Mislim drago mi je da je shvatila grešku ali tako lako si joj oprostila?"-začuo se Nikolas.
-"Jesam. Ne smem da dozvolim da moj otac sazna,misliće da opet svaljujem krivicu na druge..."
-"Oh....dobro. Inače u svoj ovoj gužvi zaborsvio sam da ti kažem da od sutra radiš kao moj asistent."
Rekao je i ušao u auto. Pa dobro zar sad mora to da mi kaže...
Otac me naterao da se odvučem na zabavu makar na pola sata ako ne i manje. Oko stola pored mene stajali su Nikolas i moj otac.
-"Znao sam da ćeš srediti dobra posao Nikolas....to nisam mogao da očekuje od svoje kćeri,ali mi je drago da bar jedan od naših poslovnih partnera ima ovako dobre ideje za udvostručavanje poslova. Dobro je što si se setio ove modne revije."
Suze su se nakupljale u mojim očima,a u trenutku kada je Nikolas hteo da kaže mom ocu da je to u stavri bila moja ideja,uhvatila sam ga za ruku koja se nalazila ispod stola tako da to nije mogao da vidi niko... Pogledao me upitno ma sta sam samo sklopila oči u smislu da je u redu i da sam navikla na to... Pokušaj ukroćivanja suza koje se igraju po mojim očima bio je bezuspešan pa sam hitro izletela napolje. Nikolas je to primetio i hteo da podje zamnom ali...otac bi svasta pomislio pa je ostao unutra...