Igra sudbine

•47. deo•

Duboki kašlaj odzvanjao je hodnicima firme.
Čim sam kročila u kancekariju otvorima sam prozor jer nisam mogla doći do vazduha. Prehlada me uhvatila nekim čudom. Sunce je miloativo obasjavalo kancelariju dok je topao vetar pomerao zavesu. Moja glava ubijala je zrake Sunca,dok je koža osećala njenu grubost. Komtinuirani kašalj učinio je napetost u mojim grudima kada je u kancelariju zabrinuto ušla Luna.
-"Čuješ se čak u hodniku,jesi li dobro?"
-"Kao što možeš da vidiš... Ali sam okej,to je samo kašalj,proći će."
Sela je na kožnu stolicu koja se nalazila ispred mene.
-"Nisi se ti razbolela drugarice,već tvoja duša. Zaljubila si se u njega više nego što misliš, zar ne?"
Dobro sam znala o kome je reč i samo klimnula glavom... Možda je u pravu. Duša mi gori za njim. U istom trenutku kada sam htela da kažem nešto u kancekariju je nasmejano upala Helena. Nešto je opet smislila mogu da osetim to.
-"Zdravo drugarice!-rekla je ushićeno"-otac ti je došao pre sat vremena i želi da te vidi odmah. Pazi se poprilično je besan."-njena vesela faca govorila mi je da ona ima nešto s tim. Nervozno sam stala ispre tatine kancelarije uzevši vaduha... Kašljanje je zbog doze straha koju sam osećala prestalo,na svu sreću. Gurnula sam teška vrata koja su zaškripela u istom trenutku. Njegov mrtvi pogled kao da je bacao oštre noževe na mene i ubijao me iznova i iznova. Zatvorila sam vrata i stala ispre stola sa koga je u istom trenutku razbacao sve papire. Osetila sam peckanje na obrazu zbog udarca koji je uslesio sa njegove strane.
-"Jesi li ti kurva u ovoj firmi? Od Dušana preešla si na nelog nepoznatog tipa,pa sada i na klijenta? Ko je sledeći? Ti si takvo razočarenje! Da mi Helena nije ispričala šta se desilo te večeri na zabavi pravila bi me budalom najvećom na svetu. Ništa ne možeš da uradiš kako treba! Ne znam kako Nikolas uopšte radi sa tobom. Nijednu dobru stvar u ovoj firmi nisi uradila... Ne znam šta ću više sa tobom. Ovo ti je poslednje upozorenje,ili se smiri ili..."
-"Ili šta? Izbacićeš me iz girme zbog lažnih osudjivanja Helene? Jel znaš uopšte šta se te večeri desilo? Na silu je hteo da me poljubi tata...ti to ne pitaš za to te nije briga. Bitno ti je ono šta drugi pričaju zar ne? Nikada nisi obraćao pažnju na mene...jadno ono dete što će se roditi ako se ti ovako budeš ponašao. Ako se neko bori za ovu firmu to sam ja!  Borim se  i protiv tebe ali ti uvek pobediš. Da me vidiš da hodam pored litice sprema da skočim ne bi me zaustavio,gledao bi me kako ulazim u sigurnu smrt... Zašto me toliko ne voliš? Tebe ne zanima moja sreća."-suze su opet pokvasile moje lice. Ne mogu da se oduprem plakanju.... Boli me činjenica da otac ne može bar jednom u životu mene da pita kako mi je i da bar jednom meni poveruje.
-"Postala si previše sebična,kako možeš da okrećeś reči drugih!"-bez dalje rasprave,uplakana sam napustila kancelariju. U hodniku su stajali Nikolas i Aleksa zbog sastanka oko reklame za bilborde kojom ćemo završiti sa njim. Izletela sam iz firme u nadi da niko neće videti moje suze. Nisam imala snage da se više krećem tako da sam samo sela na ulaz u firmu....