Igra sudbine

•39. deo•

•Moj.pov•

Tmurni oblaci nadvijali su se nebom. Nevreme je opet krenulo, u skladu sa mojim raspoloženjem. Naterala sam samu sebe da odbiršem suze sa lica i ustanem iz kreveta sa osmehom na licu,iako mi je srce iznova slomljeno.
-"Uzmi neki komad moje odeće"-razdrala se Luna jz kupatila.
-"U gepeku imam stvari što mi stoje od onog dana kada sam upala u vidu,tako da ću njih obući."- odgovorila sam joj jedva skupivši snage da progovorim. Stravi  su bile crne boje,ako da žalim sudbinu svoju...ali,s obzirom da mi je svetlost života ukradena ili je prosto zalutala ovo je ono što opisuje moje misli,dušu i psihičko stanje. I posle šminkanja oči su mi bile crvene i natečene. Nisam imala apetita tako da sam se šminkala dok je Luna doručkovala. Sa završetkom spremanja otišla sam do kuhinje kod Lune. Zamišljeno sam gkedala u tamne kuhinjske pločice,sve dok me Luna nije pipnula za rame i pozvala da krenemo. Na ulazu firme opet smo se sreli,razmsnjivali smo poglede sve do trenutka kada me Luna ugurala unutra. Nisam pokušavala da shvatim šta sve ti pogledi znače,ali sam odlučila da budem jaka. Nisam dozvolila ni da mi se oči napune suzama. Za izlazu iz lifta,njegova namrštena faca plašila je sve radnike koji su se nalazili u hodniku.
-"Gospodjicr Anabela,u moju kancelariju"-izgivorio je pre nego što je zalupio vrata ispred mene.
-"Izvolite!"- kratko i jasno odgovorila sam otvorivši vrata.
-"Današnji izveštaj!"
-"Ne znam ništa o tome jer mi Helena nije poslala još nešto gospodine?"-upitala sam sarkasrično.
-"ONDA IDI KOD HELENE I UZMI!"-lupio je rukom o sto me uplašilo.
Naravno ja nisam ja ako se ne umešam u ovo!
-"Ovo je radno mesto,ne možete tako da se ponašate,a ako vas toliko interesuje izveštaj uzmite ga od nje!"-bacila sam mu papire na sto i u trenutku kada sam htela da izadjem,besno je zarežao moje ime. Istog trena sam se okrenula vidno iznervirana i pogledom ga upitala šta hoće.
-"Trpim te samo zbog tvog oca,inače bu do sada letela. A sada mi sredi dokument o troškovima reklame, kao i propadne i reprezentacione troškove koji će se sastojati iz opšte odredbe,troškova reklama, troškova reprezentacije i završne odredbe reklame."
Klimnula sam glavom i krenula napolje ali me njegov glas opet zaustavio.
-"Nisam rekao da možeš da ideš"-ekao je podignuvši pogled na mene.
-"Šta vam je još potrebno gospodine"
-"Kafa"
-"Da li mogu sada da odem,ako ste izrazili sve svoje želje."
-"S obzirom da ti treba narednje i da izadješ,možeš da odeš sada."
Bes je ovladala nad svim emocijama koje me od sinoć proganjaju. Ne zaslužuje ništa od ovoga...trebala je lepo da mu ostane devojka asistent,a ne da mene muči ovde... Te male reči koje je izgovorio bukvalno su me uništile. Uzela sam kafu iz autonata i odnela gospodinu u kancelariju. Probao ju je i namrštio se.
-"Kakva je ovo kafa? Neću ovo da pijem,donesi mi drugu"
Bes je kiptala u meni. Otvorila sam čašu sa kafom i prosula je na njega. Bacila sam čašu na pod njegove kancelarije i ušla u svoju. Ako mu ne odgovara neka ode po drugu kafu sam!