Igra sudbine

•29. deo•

-"U očima ti sevaju varnice. Pokušavaš da prikriješ bes tine što me zezaš. Znam da nije moje da pitam to ali prosto nisam mogla samo da ćutim. Tako da ispljuni"- prekrštenih ruku naslonila sam se na kancelarijski sto i čekala da progovori. Tišina je vladala nekoliko minuta. Oklevao je ali je na kraju smekšao jer zna da neće tako lako da izadje odavde dok ja ne saznam šta me zanima.
-"Znaš onaj video koji je bio razlog naše svadje?"- klimnula sam glavom i znatiželjno ga pogledala. Sinoć je znači bio iskren,saznao je ko je u pitanju-" Vidi znam da ti se ovo neće svideti ali to je bila Helena."
Bes je vladao mnome. Imala sam veliku želju da iščupam onu njenu ravnu kosu boje čokolade. Krenula sam prema vratima kako bih joj srušila ovu zgradu na glavu ali me Nikolas uhvatio za ruku i vratio ispred sebe..
-"Pusti me,zadaviću je"-razdrala sam se na njega što nije bilo ni malo čudno.
-"Ako te sada pustim i ti odeš, sve to će doći do tvog oca. Izbaciće te odavde...ne želim da se to desi."
-"Zašto ne? Da možeš još da me zezaš i mučiš? Ili da mi stvaraš dodatne probleme? Objasni svojoj devojci da prestane da se igra samnom inače ću..." -u tom trenutku njegove usne našle su se na mojima.
Odgurnula sam ga istog momenta.
-"Šta misliš da radiš? Ne nožeš da me poljubiš svaki put kada to tebi oadne na pamet! U stavari ne možeš uopšte to da radiš. Sad izadji dok nisam rekla nešto za šta ću se pokajati."- pokazala sam mu tukom ka vratima. Dvoumio se neko vreme a onda i izašao. Kakav sebični idiot. Ne može on to da radi! Jebeno ne može. Zbog količine besa više nisam ni marila za grmljavinu koja sebi dalje čula napolju. U mislima mi je jedino stajala pomisao da he Helena došla do te mere da mi sabotira posao kao i poljubac koji iz nekog razloga ne mogu da izbacim iz glave...

•Nikolas.pov•

Jedino rešenje bilo je da je poljubim jer svakako ne bi ućutala. Ona misli da je meno drago dok to radim. Besna je razumem ali pokušava da istrese bes na nekoga samo da ga ne bi osećala u sebi što je velika greška. Ovo je moglo da se reši razgovorom ali ona toliko burno reaguje da stvarno ne bi bilo dobro da sada razgovaraju. Priznajem i meni je rekla par stvari koje su me pogodile ali neću da se obazirem na to. Znam da ne zna šta govori trenutno...
Pozvao sam Helenu u svoju kancelariju. Čim je začula poziv odmah se nacrtala u  moju kancelariju.
-"Sedi."-hladno sam rekao-"vidi da ne dužim preći ću direktno na stvar. Znam da si ti izbrisala video u Anabelinoj kancelariji. Raspitao sam se malo i saznao da si ti tog jutra jedina došla rano što nemaš običaj"
-"Nisam ja ništa uradila. Kunem se. Ko god da ti je rekao slagao te je. Veruj mi živote"-ulizivala se što je bilo jako providno.
-"Obeznedjenje nikada ne laže...platila si nekoga da izbriše snimke ali uz mali pritisak obezbedjenja...sve se sazna. Sad me slušaj...više nećeš raditi kao moj asistent to će biti Anabela od sada. Ako hoćeš i dalje da zadržiš posaonu ovoj firmi koji radiš pored asistentiranja prihvatićeš to inače ideš čim ti ugovor izadje. I nemoj da si mi se pojavila pred očima više. A sada izadji inače ću da poludim stvarno."
Uplašeno,ali ipak više besno napustila jr moju kancelariju zalupivši vrata. Nadam se da neće praviti više problem....