Igra sudbine

•74. deo•

-"Udaces se za Aleksu htela ti to ili ne...."
Ostala sam u šoku cuvsi ove reči... Volela bih da je sve ovo san...
Izašao je bez i jedne reči i zaključak vrata moje sobe. Suze su nastavile da kvase moje bledo lice. Nisam mogla da obradom ove informacije u glavi... Zašto se ovo dešava,zašto ja moram da završim najgore. Nije greh zaljubiti se.
Negde oko ponoći začuli su se koraci ispred vrata moje sobe. Mislila sam da je opet moj otac pa sam brzo isključila lampu koja je stajala na stočiću pored mog kreveta ,sakrila dnevnik ispod jastuka i sklopila oči. Obrtanje ključa u bravi bilo je jako neprijatno slušati u svoj ovoj tišini. Jedino okom sam pogledala ko je na vratima i shvatila da je to ustvari moja majka.
Nežnim glasom me upitala da li sam zaspala. Oklevala sam da joj odgovorim na to pitanje ali,bol u njenom glasu nije mi davao mira pa sam morala da joj odgovorim.
-" Anabela" -uhvatila me rukama za obraze pokušavajući da shvati kako se trenutno osećam-" saznala sam od tvog oca da hoće da te uda i ta ideja mi se nimalo ne sviđa. Znam da sam ranije grešila ,ali sada ,kako se bliži trenutak kada ću dobiti drugo dete, shvatila sam da sam tebi trebala da pružim ljubav koju planiram njemu da pružim. Želim da ostaneš ovde i gledaš odrastanje svog brata,da prozivis život dok ne budeš konačno pronašla ljubav svog života,nekoga sa kim ćeš biti spremna da provedeš ostatak svog života i nekoga ko će te voleti po poslednjeg dana. Tvoj otac je za mene takav,ma koliko prema tebi bio bezobrazan, u dubini duše on je jedno nežno biće. Barem je prema meni takav. Znam koliko ti je bila naneo i ne tražim od tebe da me razumeš ali ja sam se za tog čoveka udala iz ljubavi,ovo što je on sada... Ja ne mogu preći preko toga. Kada nekog voliš sve negativne stvari u vezi te osobe se zaboravljaju. Ne želim da se udaš zato što će to popraviti njegov ugled. Ukoliko odlučiš da pobegne pre venčanja koje će ,kako mi je rekao biti da od prilike dva dana jer ne želi da čeka više ni minut da se otarasi od tebe ,imaš moju punu podršku... Ne znam šta se desilo sa tobom i tvojim šefom ali ... Verujem da je sve to bila ljubav,biram da verujem da je to ljubav. U tvojim ocima se ogleda bol,patnja i želja za plakanjem i vrištanjem ,ali to zadržavas u sebi."
Suza se odmakla iz mog oka. Prvi put u životu se mama osetila tužnom zbog mene,trudnica ju je promenila. Ranije je nije bilo briga šta se događa,ali sada,osetila sam se voljenom.
-"Ako budem odlučila da pobegnem krenuće da me traži majko, a znajući kakva je moj otac uspeće u tome. Samo ću pogoršati situaciju..."
Nije mi ni dozvolila da završim rečenicu već me privukla u snažan zagrljaj. Osetila sam njene suze na mom ramenu dok joj je stisak bio sve jači...
-"Ako ne pokušaš ništa nećeš saznati ... Imaš dva dana, situaciju nećeš moći da pogorsas jer verujem u tebe,verujem da je moje dete dovoljno pametno da spase sebe i svoju budućnost. "
Obrisala je svoje suze i pokrila me uputivši se ka vratima. Opet se čulo iritantno okretanje ključa i više nisam mogla da čujem mamine korake. Možda je ipak upravu. Ne želim da patim ceo život sa Aleksom... Pokušaću da se izvučem iz ovoga makar me to koštalo života.