Igra sudbine

•73. deo•

Okrenula sam se na bok i pravila se da sam zaspala slušajući korake moga oca. Stajao je ispred mojih vrata nekoliko trenutaka dok ih nije razbio nogom. Istog momenta sam skočila iz kreveta jer me to jako uplašilo. Njegov besan pogled me razarao. Došao je do mene i uhvatio me za kosu stiskaju i zube.
-"Osramotila si mene i ovu porodicu po ko zna koji put... Kada ću imati neke koristi od tebe u životu. Dao sam ti sve u životu da mi ti vraćaš ovako... Zabavljaš se sa šefom?? "- njegov grubi glas odjeknuo je u mojoj sobi.
Mama je uplašena stala na vratima vidno umorna zbog trudnoće. Udario mi je glavu o ivicu kreveta kako bi izveo mamu napolje da ne bi doživljavala stresove. Objasnio joj je situaciju dok su još bili u sobi...
Suze su mi klizile niz obraze,ne zbog toga što me boli to što me udario već zbog toga što mu nikada u životu neću odgovarati. Uvek sve mora da bude onako kako on zamisli,nije bitno da li sma ja psihički u stanju da podnesem bilo šta od njegovih nenormalnih potreba i želja. Kada je ubedio mamu da me neće tući i da će pokušati da priča mirno sa mnom. Naravno sve su to bile prazne priče,čim je odveo mamu u njenu sobu vratio se i udario me najjače što je mogao. Pričao je tiše nego kada je došao samo da ga mama ne bi čula ali,varnice iz njegovih očiju nisu mogle da se ne vide. Sevao je od besa zato što sam bila u vezi sa šefom.
-"Helena je saznala da si bila u vezi sa Nikolasom... Ne mogu da verujem da si mogla da podnese tako nisko da širiš noge šefovima samo da ne bi radila onoliko koliko tražim od tebe da radiš ...
Nisam ništa rekla u svoju odbranu sve dok konačno nije završio sa svojom stranom priče.
-" Da li si se nekada mozda zapitao za moju sreću? Da li te je ikada bilo briga kako se ja osećam ,da li volim nekoga,da li me bole tvoje reci? Više nisam u vezi sa tim čovekom ali sam barem na trenutak bila srećna ,tada sam bila srećom nego bilo kada... Helena je ispričala nešto što je se nije ticalo jer je htela mene da upropasti... Znala je kako ćeš da odreagujes. Jel treba neko da me ubije jer sma htela malo ljubavi,jer sam htela da nekome budem na prvom mestu,da neko veruje u mene... Tebe nikada nije interesovalo bilo šta vezano za mene,bitan je tvoj ugled, čak i ne znaš kroz šta ja trenutno prolazim... Kako možeš da stojiš ispred mene i pričaš mi o svoj ugledu kad ne vidiš da se ja rasoadam iznutra... Meni je taj čovek bio sve ,sve dok se Helena nije pojavila... Ostala sam prevarena,obmanjena i slomljena kao nikada do sada... Da li te to i teresuje?"
Jecala sam dok sam izgovarala poslednje reči koje sam mogla da izgovorim.
Naravno nije bilo poente pričati nešto,kao da sam pričala sama sa sobom.
Kao da upravo ništa nisam rekla stao je ispred mene sa prekrštenim rukama i gledao me sa gadjenjem.
-"Jedini način da se rešim ove sramote je da te dam drugoj porodici. Ne interesuje me ništa vezano za tebe ,sve te laži koje si sada izgovorila mogu proći kod nekoga drugog ali ne i kod mene,neću pasti na malu tužnu priču koju si smislila u svojoj glavi... Sa tim čovekom ćes prekinuti svaki kontakt jer znam da se tajno vidjate ... Od sada to neće biti moguće jer ćeš se udati. Udaces se za Aleksu htela ti to ili ne...."