Igra sudbine

•60. deo•

•Moj. pov•

Otvorivši oči u ranim jutarnjim satima ugledala sam prelepo lice koje se nalazilo ispred mene. Nisam imala srca da ga probudim sve dok ne pokušam da zapamtim crte njegovog lica jer ga neću videti veći deo dana. Jučerašnji dan mi ne izbija iz glave. Prelepa večera uz gorko crno vino završena je strasnim vodje jem ljubavi do jutra. Mama i tata mislili su da sam spavala kod Lune, kao i pre nekoliko dana,što im je izgleda postalo sumnjivo. Prstom sam prevlačila po njegovim jagodicama na šta je njrgov smešak ostao urezan u moje pamćenje. Otvorio je oči istog momenta i otisnuo jedan vlažan poljubac ma moj vrat, nastavljajući da ih niže sve do mojih usana.
-"Nikolas stvarno moram da krenem,moram da odem do Lune jer će moj otac sve shvatiti ako me vidi da dolazim sa tobom u firmu. Ne želim više neprijatnih situacija sa njim,imam osećaj da i ovako sumnja... "-usprla sam nekako da izgovorim dok je on i dalje nizao poljubce po mom vratu. 
-" Zašto mu ne kažeš za nas dvoje? Danima kriješ to od svih. Zašto?"- na neki način ljutitim glasom upitao je dok je,oslanjajući se na rukama gledao u moje krupne oči. Znala sam da ovo vodi ka svadji tako da sam ovoga puta ja njega poljubila.
-"Znaš kakav je moj otac,prozivaće me jer sam u vezi sa šefom a po njemu to ni malo nije dobro... Moram sada da odem"- sa razumevanjem klimnuo je glavom iako se u njegovim očima vidi da bi pokušao da objasni sve mom ocu....
Trčala sam sve do Lunine kuće koja je nervozno šetala gore dole po dvorištu.
-"Devojko gde si ti do sada? Tvoj otac me upravo zvao,kaže da se ne javljaš... Rekla sam da se tuširaš i da ćeš ga pozvati kada izadješ. "
Zanemela sam kada sam čula šta je rekla.... Istog momenta sam uzela telefon iz torbice i videla da stvarno imam par propuštenih poziva od tate,pa čak i par njih od Dušana. Srce mi je gotovo stalo dok sam čekala da tata odgovori na moj poziv. Kada sam začula njegov grubi glas na drugoj strani žice ruke su krenule nenormalno da mi se tresu.
-"H..halo tata!"- nesigurno sam progovorila u nadi da nije nešto saznao.
-"Gde si ostavila dokumenta koja dam kući doneo pre dva dana. Hitno mi trebaju a ja ne mogu da te dobijem!"
Kada sam račula razlog njegovog pozuva izdahnula sam da ptevelikim olakšanjem u grudima i sela u Lunin auto.
-"U dnevnoj sobi u levoj fioci komode. "-ništa više nije rekao samo je prekinuo. Kamen sa srca koji je žuljao od kako sam saznala da je zvao postao je prah koji je sa laganim vetrom odleteo daleko od mene. Luna je sa nekim psihopatskim osmeho gleedala u mene željno iščekivajući sinoćni izveštaj. Naravno,od nje ništa ne bih mogla da sakrijem tako da sam joj sve ispričala, od atmosfere pa da završetka večeri. Dobro je da bar imam sa kim da podelim ovu sreću koju trenutno osećam... Dobro je da Luna postoji u mom životu.