Igra sudbine

•18. deo•

Poprilično umorna parkiram auto u garažu. Na putu do sobe svratila sam do Olge u kuhinji koja me je sa osmehom na licu dočekala. Zamolila sam je da mi hranu donese u sobu kao i veliku šolju kafe jer bih sada trebala da krenem da pišem govor... Ostalo je još nekoliko sati do zalaska Sunca...baš sam se zadržala na poslu zbog prezentacije. Naravnoo kada tata bude primetio da sam došla doći će da me ispituje zašto me neka tako dugo... Olga je ušla u moju sobu baš kada sam se spremala za tuširanje. Insistirala je da jedem pre nego što ode da se tuširam i rekla da će kafu da mi donese kada bude dolazila da odnese poslužavnik jer je računala da ću do tada da se istuširam. Spremila je prelepe kroasane od kojih voda teče na usta...bili su sa puno krema baš kao što ja volim....
Napokonn tople kapljice vode slivale su se niz moju tamniju kožu. Tuširanje mi pored higijene pomaže i u razmišljanju. Dok kapljice klize mojim telom u gkavi mi se smenjuje mnogo scena i analiza... Jedina scena koja blokira razmišljanje o poslovnom govoru bio je poljubac koji se desio juče,kao i one večeri kada je moj život rotiran za 360°. Shvativši o čemu razmišljam lupila am sebe po obrazu kako bih bar malo došla sebi,ali nije biloo uspeha i vajde toga. Navukla sam bade mantil na sebe i kao i po običaju šarala ogledao koje je zamagljeno od pare. Masnica na mom obrazu jasno se videla što me podsetilo na očev udarac. Protresla sam glavom i izašla iz kupatila baš u trenutku kada je u sobu ušao tata.
-"Zar se sada vraćaš sa posla? Šta si radila tamo tako dugo?-upitao je vidno iznenadjen zbog prekovremenog rada.
-"Biću direktna. Morala sam da napravim prezentaciju za sutrašnji sastanak koji je vezan za reklamu. Da bih bar malo mira imala ostala sa da je tamo napravim jer je ovde nemoguće raditi. Ili ćeš doći da se dereš ili ćeš doći da me udaraš praveći mi još masnica na licu ili telu." -ovoga puta sam mu rekla sve šta sam mislila što ga je ostavilo zatečenog.
Bez dalje rasprave napustio je moju sobu zalupivši vrata. Zahvalna sam mogu što je ovo ovako ispalo jer je mogao sada da me ubije od batina. Bacivši pogled na rečenicu ispisanu na mom zidu odlučila sam da sutra,kada dodjem sa posla prefarbam to. Dušana ostavljam u prošlosti....ne mogu da žalim zbog nekoga ko ne mari za mene. Danas ga uopšte nisam videla što je neki plus za mene...
Kada sam osušila kosu i obukla nešto udobnije od odeće koju nosim na poslu,sela sam na pod naslonivši glavu na krevet. U ovom položaju bolje razmišljam. Olga mi je donela kafu tako da sam bila spremna da počnem sa pisenjemm. Dosta toga sam napisala ali ništa mi se nije svidelo tako da sam izvlačila rečenice iz svih tekstova koje sam napisala i sklopila sve u jedan. Već je pao mrak a moje umorne oči nisu mogke da izdrže. Popela samm se iscrpljeno u krevet i sa papirima oko sebe zaspala...