Igra sudbine

•7. deo•

-"Anabela,kćeri!"-povikala je mama sa prozora kuhinje baš kada sam bila spremna da izadjem iz dvorista.
Naglo sam se okrenula i videla da maše nečime ali zbog količine svetlosti koja me u tom trenutku zaslepila nisam mogla jasno da vidim. Užurbano sam se vratila unutra i susrela se sa njom na vratima kuće. Pružila mi je ključeve njenog auta koji već mesecima stoji u garaži.
-"Uzmi moj auto. Sada ga poklanjam tebi jer ga niko ne koristi. Sa tvojim ocem ću ja da popričam ništa o tome ne brini. Kada sa juče videla koliko je kiše palo srce mi se pocepalo na milion komadića...šta ako se prehladiš..."-suze su se nakupile u njenim očima.
-"Nemoj mama...nemoj da plačeš. Kao što možeš da vidiš nije mi ništa. Mnogo ti hvala za auto,znaš da te volim najviše"-opet me privukla u zagrljaj posle čega sam se uputila na posao.
S obzirom da već kasnim jer sam jedva izvukla auto iz garaže zato što je bio prekriven sa milion stvari kako prašina ne bi padala na njega,požurila sam ka firmi. Luna mi je poslala poruku dok sam bila u putu da se što pre dovučem u firmu jer Nikolas kreće da ludi. Nedaleko sam ugledala ceo naš tim ispred firme a medju njima i Nikolasa koji šeta gore-dole. Sad sam ga najebala. Parkirala sam se blizu njih i istrčala iz auta.
-"Pa dobro zar moraš svaki dan da kasniš?"-zarežao je Nikolas toliko besno da ga je cela firma čula.-Svi ulazite u automobile i krećite"-dodao je dok je i dalje besno gledao u mene.
-"Znaš li šta će se desiti ako sada kažem tvom ocu da si zakasnila?"
-"Nemoj molim te...mama me zadržala ona je...."
-"Ne interesuje me"-prekinuo md i glasno rekao.
-"Šta se dešava ovde,zašto vičete gospodine Nikolas? Da li je moja ćerka opet bila nepristojna prema vama?"- začuo se tata iz pozadine na šta smo se i Nikolas i ja momentalno okrenuli.
-"Ne nije, jedan prijatelj mi se javio i rekao da ne može da mi završi neki posao pa me to malo iznerviralo, sada ako dozvolite mi bi smo da krenemo jer moramo da podelimo one plakate koje sam vam juče spomenuo"
Tata je klimnuo glavom besno gledajući u mene ,dok me on gurnuo rukom prema njegovom autu.
-"Imam i svoj auto neću sigurno s tobom da krenem"
-"Budi zahvalna što mu sad sve nisam ispričao, sačekaj da udje unutra kada je već pošao pa kreni svojim autom. Još jednom samo zakasni neću razmišljati o onome što će se desiti i sve ću mu ispričati!"-zapretio mi je dok je vena na njegovom čelu pulsirala.
-"Kao da već mnogo toga nisi ispričao, i ne moraš ti mene da braniš pred njim...idi slobodno i kaži mu odmah ako hoćeš." -izašla sam iz njegovog auta i zalupila vrata.
Kretenčina! Dok sam prolazila ispred njegovog auta da bih došla do svog umalo me nije zgazio jer je naleteo na mene kao manijak. Pomerila sam se nekoliko koraka unazad posle čega me zaobišo i otišao. Mrzim ga jebeno!! Besno sam bacila telefon na zadnje sedište i uputila sa za njim. Uspela sam da ga sustignem zato što nemam predstavu gde smo se uputili, niti da li su uzeli plakate koje su juče odneli u proizvodnju.