Igra sudbine

•40. deo•

Gledajući kroz prozor moje kancelarije,posmatrala sam pljuštanje kiše... Pogled mi je šarao ljudima koji su nosili kišobrane i borili se protiv vetra. Predivan grad mi je bio na vidiku. Kapljice kiše milovale su golu kožu ljudi koji su lrenuli bez kišobrana. Grad je bio okružen brdima,pun zgrada i kuća u kojima u većini žive roditelji sa decom... Svako drvo imalo je neku šumu punu cveća i drveća. Znam to jer sam leta provodila sa Lunom na brdu kod njene bake. U  ovom trenutku imala sam želju da stanem nasred najčistijeg brda od svih i samo gledam u daljinu... Niko ne gleda mojim očima da bi sve ovo video. Trebalo mi je ovo kako bih se bar malo smirila i kako ne bih zaplakala. Zatim sam krenula da izradom glupih dokumenata koja treba da odnesem Nikolasu. Verovatno je besan zbog prosute kafe,ali...to je najmanje što zaslužuje. Glupa plava svetlost računara osvetljavala je prostor oko mene. Pišući u mislima mi je dolazilo to da ja njega jebeno ne mogu mrzeti,mogu biti ljuta i besna,ali da mrzim....ne mogu. Ja poznatija kao dama dobročinstva sada imam želju da vrištim na sav glas. Moj mir u kancelariji narušio je Nikolas svojim epičnim ulaskom. Bio je besan na mene zbog prosute kafe,ali...vidim presvukao se.
-"Pa dobro Anabela jer si li normalna?"-upitao je besno.
-"Gospodnjica Anabela,ne i molim vas napustite moju kancelariju i ne uznemiravajte me bespotrebno,radim ovde ako ne vidite."
U trenutku završetka moje rečenice ona devojka s kojom sam videla Dušana ore neki dan donela je novine Nikolasu koji je bio u mojoj kancelariji i izašla.verovatno je znala da je ovde. Ostavivši novine nastavio je  da gleda u mene sa dozom besa,dok je moj pogled sve vreme bio na novinama. Baslovna strana me šokirala. Naime kako tekst kaže, Nikolas je pronašao novu svetlu tačku u svom životu... Slika Helene i njega proširila se u javnosti kao što sam i mogla pretpostaviti. Ovoga puta nisam mogla da zaustvaim suze da se ne nakupe u mojim očima...
-"Ponavljam još jednim,pokupite svoj privatni život sa mog stola i izadjite pokušavam da radim!"
Povisila sam malo ton što je i on sam primetio posle čega je izašao napolje.... Hvala Bogu pa se rešio...

•Dušan.pov•

Maja,naša nova sekretarica i moja nova devojka uketela je začudjena u moju kancelariju.
-"Dušo,sada sam videla nešto čudno. Video si i sam šta novine pišu za Nikolasa.... E pa,trenutno se nalazi u Anabelinoj kancelariji,svadjaju se oko nečega. Varnice sevaju u njihovim očima i ne mogu da ti opišem tu negativnu energiju koja se širila u kancelariji."
Nije meni mrvi put da njih dvoje vidim zajedno... Često su blizu jedan drugoga. Možda ima nečega medju njima... Moram da e uverim u to pre nego što bilo šta pitam bilo koga...
-"Hvala ti što si mi prenela ovo,najbolja si"-poljubio sam je posle čega smo se oboje vratili poslu.
Meni je Nikolas od nekuda poznat....samo ne znam odakle...

•Moj.pov•

Koncentracija mi je bila na nuli posle naslovnice iz novina... Više me je mučio naslov da je Nikolas našao novu svetlu tačku u životi,interesovalo me je šta je to značilo novinarima da nikako nisam mogla da razmišljam o  stvarima oko reklamacije. A mučilo me i to što Helene nigde u firmi nema danas.... Šta li se desilo medju njima pa Helene nema?