Igra sudbine

•81. deo

•Nikolas.pov•

Posle razgovora sa Anabelom nisam imao mira. Nisam se osećao ni malo lakše. Nešto me izjedalo iznutra. Znam da se ni javila ni kada bih je pozvao, ali sam nastavio ka kući bez obzira na taj osećaj. Trenutno ne želi da me vidi i svestan sam toga, daću joj malo vremena a onda ponovo razgovarati s njom.
Otključao sma vrata i ostavio ključ na polici. Kuća više nije bila ista od kako smo raskinuli. Vratila se na period pre Anabele, i ta činjenica je ubijala. Konačno sam shvatio pravi smisao života, konačno sam saznao šta znači voleti i biti voljen, buditi se svakog jutra, a u glavi jedna ista osoba iznova i iznova.  Prvi put sam zavoleo odlazak na posao samo zato što sam znao da ću tamo videti nju, prvi put sam osetio ono što osećam i sada... Ono što ću uvek osećati prema njoj.
Naslonio sam glavu na ivicu kreveta očekivaju i poziv od Strahinje. Mislio sam da neće hteti da mi pomogne posle svega što smo proživeli zajedno jer se toliko godina nismo čuli, sve zbog najveće gluposti. Dozvolili smo da nam jedna devojka poremeti umove i dovede do toga da se više ne poznajemo. Sredili smo stvari medju nama ali nikada više nije bilo isto. On se trudio da to popravi, ali ga je moja tvrdoglavost i hladnoća uporni odbijala.
Setio sam se našeg odrastanja, sve smo delili, svuda smo zajedno išli. Tokom života smo prošli mnogo toga, ali se sve to završilo zbog jednog ženskog pogleda. Zbog jedne osobe koja je mislila da nas može imati u isto vreme. Bio je sa mnom u mojim najgorim trenucima, plakao i pio zajedno sa mnom i nikada nije nalazio razloge. Valjda to rade pravi prijatelji.
U trenutku kada sam sklopio svoje, sada već umorne oči začuli se zvono na vratima. Nikoga nisam očekivao. Od kako sam došao kući osećao sam neki nemir i ovo neznanje me ubijalo. Nervozno sam otvorio i ugledao starog dobrog prijatelja. Nimalo se nije promenio.
-"Zar nećeš da me pustiš unutra"- kut usne mu se razvio u smešak i bacio mi se u zagrljaj. Ovo mi je neverovatno nedostajalo.
-" Upravo sam razmišljao o tebi i našem detinjstvu. Kako si našao... previše pitam. Naravno da ćeš naći sve šta te zanima." -Pomerio sam se sa strane da bi prošao. Na sto je bacio veliku kovertu i seo na krevet vidno umoran.
-" Po onim podacima koje sam dobio nisam mogao dugo da čekam i odmah sam se bacio na posao. Osoba koju si mi poslao se ni ne zove Helena. Njeno pravo ime je Eleonora, inače poznata po svom "poslu". Potraga za njom sve vrši već više godina, ali na kraju uvek pobegne policiji. Njen glavni cilj je prevara zarad kradje novca, dosta je promenila svoj izgled, a njen otac je sa porodicom Hjuston je već dugi niz godina u "ratnim odnosima". Ovo je i pokušaj uzimanja novca od tebe i osveta porodici tvoje voljene devojke. "- izgovorivsi ovo zabavio je glavu na krevet i nasmejao se.
-" Umalo da zaboravim najbitniju stvar. S obzirom na moj izgled, primećuje se da sam je pomno pratio. I nećeš verovati šta sam video."...