Igra sudbine

•16. deo•

Zbog svoje visine nisam mogla da dohvatim knjige sa dokumentima koje je trebalo da dostavim onom nilskom konju. Popela sam se na stolicu i uzela dokumenta baš u trenutku kada je Nikolas ušao u arhivu. Suze su bile u mojim očima zbog klevete koju jd opet izgivorila Hlena.
-"Ako si došao da mi sereš zbog onog konflikta sa Helenom izadji jer stvarni nemam živaca da slušam sve te laži koje je izgovorila o meni. Kada budem pronašla dokumenta doneću ti ih a sada napisti ovo mesto!"-govorila sam sve vreme gledajući u papire jer sam ubedjena da ću zaplakati ako ga pogledam.
-"Nisam došao da serem o tome...ušao sam jer je navaljivala da te otpustim a znam da  mi se neće skinuti sa vrata ako ne udjem. Nisam znao šta drugo da uradim,pre toga me poljubila pa me ugurala ovde ."
-"Super još bi mi to falilo pa da se lepo obesim pre nego što odem kući. Ajde...ispljuni. Kaži da me otpuštaš pa lepo ja da objašnjavam ocu."- glas mi je pukao na kraju rečenicee,ali suzama nisam dozvolila da se sliju.
-"Neću da te otpustim"- rekao je naslonivši se na policu sa koje sam ja uzela dokumenta. -Znam da je Helena fllirala sada. Juče kada ste zakasnile Luna i ti pitao sam ostale radnike šta se dešava tako da mi nekoliko njih ispričalo da je u stvari Helena tebe napala."
U trenutku kada sam se besno okrenula prema njemu  noga sa stolice mi je sliznula i umalo nisam pala na pod da me nije uhvatio. Ramenjivanja pogleda prekinula je pomisao koja mi se sada vrti po glavi. Rekao je da je njega Helena poljubila? Odvojila sam se od njega i stavila knjigu sa dokumentima na sto. Izvukla sam dokumenta koja su mu trebala i dala mu ih u ruke.
-"Izvolite...sada idite odavde."-ali kao baksuz neki nije otišao već mi opet prišao bliže. Sa mog desnog obraza sklonio je kosu i lagano prstima dodirnuo masnicu iapod mog oka. Na tremutak je zabolelo pa sam sklonila glavu.
-"Znaš...kao što tu masnicu ne možeš da sakriješ od mene,ne možeš ti svoje oči pune suza..."
-u trenutlu kada je hteo da završi rečenicu prekinula sam ga time što sam ga ošamarila.
-"Stvarno Vas molim da idete odavde. Suze u očima su zbog alergije...sigurno ne bih plakala zbog one kurve.  I koliko se sećam i ja imam posla tako da izadjite da vratim sve ovo i uzmem skice koje sam nacrtala za reklamu firme... pa da krenem sa prezentacijom za sutrašnji sastanak." -podigao je ruke u znak odbrane i napustio prostoriju. Kamen sa srca mi je pao kada sam videla da je nestalo ono njegovo lice. Otkucajo srca su  i dalje bili ubrzani kao i malo orw kada sam umalo glavu polomila ovde... Šta se bre dešava ovo samnom... Zašto ne funkcionišem kao sam normalan svet...?
Dok sam uzimala i oslednju slicu reklame koju smo ostavili u firmu kao i izradjene plakate reklame čula sam lupanje vrata arhive.
-"Nikolas rekla sam da imam posla ostavi me na miru više"- odgovorila sam ni ne okrenuvši se jer sam pretpostavljala da se vratio da me smara još malo.
-"Ha...nije Nikolas..."-okrenula sam se čuvši Helenin glas." trebalo je da te otpusti a ti? Samo mi se baciš u zagrljaj i to je... Sve sam videla ne pokušavaj da porekneš....zašto se motaš oko njega,on je moj! Ako nisi zanala poljubili smo se malo pre. Uskoro će da postane i moj dečko...a ti? Bolje ga se kloni da sve ovo ne dodje do tvog oca!
Bez reči sam pokupila papire koji su mi trebali i otišlanu kancelariju. Nemam snage da se svadjam...jer je ona ćorava i ne vidi da je on meni prišao prvi. Vidim da ne mogu da pomognem mentalnom bolesniku....