Igra sudbine

•66. deo•

Bila je svesna da ne može da pozove gospodina Hjustona zbog onoga što je načula iz Helenine kancelarije tako da joj je jedino ostalo da pozove Dušana i Lunu koji su upravo izašli da sastanka koji ih je veoma iscrpeo. Znala je da će Dušan postavljati mnogo pitanja ,ali...sada joj je važno da pomogne Anabeli,a kasnije,ako joj situacija dozvoli proba da sazna nešto od nje kako bi sve kockice misterije bile složene. Tada bi tek mogla bilo šta da ispriča Dušanu. Užurbano je uletela u Liniju kancelariju u kojoj se igrom slučaja nalazio i Dušan koji je razmenjivao beleške sa sastanka sa koleginicom. Sa dozom straha u glasu objašnjavala im je šta je zatekla u Anabelinoj kancelariji tako da su je jedva,ali dovoljno razumeli da bi istog trena krenuli da pomognu prijateljici. Ugledavši Anabelu na podu,Luna se uspaničila više nego Maša... Suze su se slivale niz njeno lice jer nije znala šta je nemoj drugarici,a to ju je najviše brinulo.  Dušanov grubi glas koji joj je govorio da pozove hitnu pomoć sabrao ju je bar toliko da bude u stanju da obavi poziv. Hitna pomoć je neverovatnom brzinom pristigla u firmu i veoma užurbano došla do Anabeline kancelarije u nadi da nije nešto ozbiljno.
U međuvremenu Nikolasu se sosa na glavi podigla  zbog količine besa koji je osećao. Lupio je vratima na izlasku iz Helenine kancelarije ali prizor koji ga je dočekao ostavio ga je bez teksta. Otkucaji srca postajali su sve brži dok je tenzija rasla. Nekoliko momaka hitne pomoći utrčalo je u Anabelinu kancelariju i jedino što je mogao da vidi iz tog položaja bile su uplakane prijateljice. Glavom su mu prolazile razne misli i spektar emocija oduzeo mu je težinu. Kolenima udario je o pod dok su se nekoliko suza omakle iz njegovog oka. Pomišljao je na najgore. Pomislio je da je Anabela oduzela sebi život zbog njegovih grešaka i ta pomisao nije napuštala njegove misli. Konstantno je ponavljao reči koje je Luna slučajno čula. "STAA SAM TO URADIO" odzvanjala je Luninim ušima. Tada je shvatila da je krivac za njeno stanje upravo osoba kojoj je poverila svoju drugaricu,osoba za koju je mislila da je nikada neće povrediti ,osoba koju je voli. Sada sve te reči njoj nemaju smisla i sve ono što je mislila o Nikolasu palo je u užarenu maglu vulkana i izgorelo. Samo pepeo ostao je od lepih stvari koje bi govorila za njega jer se sve u njoj rušilo. Nije imala predstavu šta se sa njenoj drugaricom dešava i šta je dovelo do njenog stanja,ali je barem saznala ko je doveo do toga. Glasni eho njenih cipela odzvanjao je hodnikom i kao da se odbijao o Nikolasa koji ju je gledao u nadi da će doći i da će mu reći da je Anabela dobro i da ništa nije njegova krivica ali....baš nasuprot. Svaki reč koju je izgovorila ostala je zapisana na njegovom srcu. Luna mu je stavila do znanja da je on odgovoran za njeno stanje i bila naročito jasna da ne želi da ga vidi više pored nje. Jednim delom makar je saznao da je Anabela živa što mu je na nekim način olakšavalo disanje i vraćalo nadu da će ona biti sasvim okej,ali činjenica da je ipak on odgovoran za ono što se desilo Anabeli još uvek mu je odzvanjala u glavi.