Writer || z.m.

6

~Jesy Smith~

Možda negdje malim djelićem svoje duše zahvaljujem Maliku na ovome odmoru. Ispostavilo se da mi ovo jako prija. Bila su ovo zanjimljiva tri dana. Većinu vremena sam provodila sa Jade i njenim mužem kojeg sam upoznala isti dan kad i nju. Payne me je stalno zvao i molio me da kad se vratim pokušam nagovoriti Malika da mi ispriča nešto o knjizi. Toliko je bio dosadan da je malo falilo da pristanem, ali sam uspjela ostati na svome. I sinoć se desila jedna zanjimljiva stvar. Fox me pozvao na spoj. Šef mog odjela me pozvao na spoj. U početku sam bila malo iznenađena, ali kad bolje razmislim, on je muškarac zbog kojeg sve pripadnice ženskog roda u stanici padaju sa nogu. Lagala bih kad bih rekla da ja nisam među njima. Par puta me je Jess zadirkivala govoreći mi da me šef gleda kao da bi me povalio na stolu, ali nisam joj pridavala pažnju. Ta cura zaista zna nekada valjati gluposti.

''Jade to je prekratko''

Jade mi upravo pokazuje neku crnu haljinu koja mi bjerovatno jedva pokrije zadnjicu. Zaista ne znam ko može nositi takve stvari. Jade ne uspjeva ni da je vrati na mjesto kad joj jedna plavokosa cura uzima iz ruke. Aha, sad znam ko bi to nosio. Nije ni bitno. Pronalazim jednu plavu, do poda dugu haljinu, Ne izgleda svečano. Mislim da sam već izabrala. Haljina je sasvim normalna za izlazak sa šefom.

''Jade mislim da sam našla''

Pokazujem joj haljinu. Zadovoljno se osmijehne klimajući glavom. Skupa sa mnom odlazi do kabina te kaže da će me čekati ispred. Oblačim haljinu pazeći da ju ne poderem. Gledam svoj odraz u ogledalu i zadovoljno se smješim. Zaista mi se sviđa ova haljina. Polako odgrnem zastor i nasmiješeno pogledam prema Jade. Ona klima glavom također uz osmijeh. Zagrli me govoreći mi da sam prelijepa. Potom me gura u kabinu brbljajući kako moramo naći još štikle i kako se moram požuriti ako želim stići večeras.

~Zayn Malik~

Payne me jako nervira. Taj momak je znatiželjan. Nije prošao dan, a da me on nije, bar 20 puta pitao za radnju knjige. Ne znam na koji način više da mu kažem da neće saznati dok ne završim knjigu. Polako počinjem da volim onog plavonju. On me bar ne ispituje. Dobro, jednom je pokušao, ali čim sam mu rekao da će morati sačekati kraj knjige, odustao je. I on se malo smekšao. Nije više onako hladan prema meni i nisu tu više prisutni oni pogledi koji ubijaju.

''A daj Malik molim... Ou šefe gdje ste se vi tako sredili?''

Hvala Bogu. Da je još jednom rekao 'molim te' mislim da bi poludio. Okrećem se te gledam u Foxa i zaista se sredio. Samo me zanjima sa kojom od zaposlenica ove zgrade izlazi sada. I onako sve sline za njim.

''Payne radoznao si''

On je to tek sad shvatio?

''Kako god, reči ću ti. Idem na spoj'' govori te se zadovoljno nasmije.

''Šef je napokon našao svoju princezu'' Horan se ubaci.

''I to ne bilo kakvu Horan, ne bilo kakvu''

''Pa ko je ta sretnica?'' pitam, ne očekujući odgovor.

''Smith, detektivka Smith'' govori to kroz zadovoljni izdah.

Ja lagano sav pretrnem. On izlazi sa Jesy. Mojom detektivkom? Razočarenje prođe mojim tjelom. Još jedna činjenica koja me je ubijala je to što je u ruci držao crvenu ružu. Istu onu crvenu ružu kakvu joj ja ostavljam svako jutro pred vratim. Osjećam da sam upravo izgubio nešto što zapravo i nije bilo moje. Zamišljeno gledam u Foxa ne slušajući šta priča. Kad odlazi samo spuštam glavu gledajući u svoje isprepletene prste.

''Sviđa ti se?'' čujem Payneov glas u pozadini.

''Zbog nje si ovdje?'' zatim i Horana.

Lgano klimam, i dalje spuštenom glavom. Slušam njihove izdahe dok se pokušavam pribrati.

~Jesy Smith~

Ispred zgrade me čeka bijeli Range rover i Fox naslonjen na njega. Taj tip je zgodan. Prilazi mi te mi upućuje jedan zavodnićki osmijeh.

''Smith prelijepa si''

''Hvala vam Fox. I vi ste''

''Bez tog 'Vi' ljepotice. Nismo na dužnosti''

Lagano klimam glavom dok se moji obrazi crvene. Šef me je upravo nazvao ljepoticom. Osjetim njegovu ruku na mojim leđima dok me vodi ka autu. Otvara mi vrata suvozačevog mjesta. Zahvalim, sjedajući. Prelazi na svoju stranu i sjeda u auto. Na kraiju pušta neku laganu, opuštajuću muziku. U autu vlada tišina. Ne mogu reči da je ugodna. Bar meni nije. Do neki dan smo bili na odnosu šefa i radnice, a sad od jednom idemo na večeru. I da, dobivam kompliment da sam ljepotica. Više nadimak. Okrećem se ka prozoru naslanjajući glavu na njega. Nadam se da će ova večer dobro završiti. Auto polako usporava. Kad parkira krenem da izađem, ali on me zaustavlja. Izlazi iz auta prelazeći na moju stranu. Otvara mi vrata, te pruža ruku pomažući mi da izađem. Potom mi pruža ružu. Istu ružu koju svako jutro zatičem pred vratima. Da li to znaći? Da li to znaći da je on moj 'Tajni obožavatelj' ? Moj šef je moj tajni obožavatelj. Da li je ovo bio indirektni način da mi prizna? Kako god. Čekat ću da to čujem. Vjerujem da je ovo bilo indirektno priznanje. Moj osmijeh lagano poraste. Mislim da sam upravo shvatila ko je moj tajni obožavatelj. Samo se nadam da ću ruže i dalje dobijati. Već smo kod vrata restorana. Fox otvara vrata te pokazuje rukom da ja uđem.

"Poslije tebe"

Džentlmen. Zanjimljivo...

~Zayn Malik~

"Debilu ostavo tu čašu. Koja ti je ovo do sad?" Harry reži na mene.

"Briga me" bezvoljno odgovorim.

I zaista sam bezvoljan. I u pripitom stanju također. Ne znam zašto me ovoliko pogodio njihov dejt. Možda ta ruža koju sam vidjeo u njegovim rukama. Ili me boli to što su Payne i Horan otkrili pozadinu moje knjige. Nisu me poslije priznanja ništa ispitivali i zahvalan sam im na tome. Bunim se kada mi Harry otima čašu iz ruke.

"Dovoljno si popio za večeras"

"Vrati mi to" i dalje se bunim.

"Ne dolazi u obzir"

Odlazi u kuhinju sa čašom dok nešto gunđa. Čupavi kreten. Vraća se sa čašom vode u ruci.

"Popij to i idi leći. Bit ću ovdje. Nemoj da bi ti na um palo da ideš u kuhinju. Sutra ćeš mi ispričati šta je bilo."

Šeprtljavo ustajem sa kauča i beljim mu se. Ok. Sad i ja mislim da je ono bilo previše alkohola za mene. Lježem u krevet svjestan da me sutra čeka ogromna glavobolja...