Writer || z.m.

20

~Jesy Smith~

Ovo je baš ono što  mi je trebalo poslije burnog, previše burnog jutra. Ležim u Zackovom zagrljaju dok on gleda Castle. Ja sam u polusnu. Njegovi prsti lagano prave kružiće po mom stomaku. Često me zna zezati da je moj pisac zgodniji. Ponekad pomislim da je ljubomoran ili možda zaljubljen u Zayna. Zayn je lijep, visok, zgodan, ima prelijepe oči, savršenu kosu... Bla, bla bla...

''Daj nemoj sad spavati Castle će reči Kate da ju voli''

Više i ne znam koliko sam puta gledala tu epizodu.

''Sranje. Šta ako Zayn kaže tebi da te voli?''

''Z...''

''Ako te pita da mu budeš cura?''

''Z...''

''Ako ti napravi djete?''

''Zack prestani. To se neće desiti. Imam tebe''

''I bolje je da je tako''

...

''Baš moraš ići?''

''Znaš da ne bih, ali stvarno moram. Obećao sam mami''

''Uredu je. Vidimo se sutra?''

''Vidjet ću''

S tim riječima ostavlja blic  poljubac na mojim usnama. Stojim na vratima sve dok ga ne izgubim iz vida. Vraćam se u dnevnu razmišljajući šta bih sad mogla raditi. Šest sati je poslije podne. Mogla bih Zaynu vratiti auto i prošetati nazad. Ubila bih sebi vrijeme, a i uradila bih nešto korisno. Ne tražim ništa preekskluzivno za obući. Trenerka je dovoljna. Malo je toplije većeras. Prvo što zapazim kad uđem u auto je jak muški miris. Miriše na Zayna. Mislim da sam potajno počela uživati u ovom mirisu. Auto je baš po njegovom ukusu. Jutros nisam baš zagledala, ali sad imam priliku pa to i činim. U vratima stoje par CD-ova. AC/DC, U2, Pink floyd. Baš onako kako sam i zamišljala. Rockerski tip. Na mjestu gdje imaju dvije rupe za flaše stoji samo jedna slika. Slična kao i ona u njegovoj sobi. On sa roditeljima. Brzo sklanjam pogled sa toga jer imam osjećaj da ću se rasplakati. Prestajem pregledati jer ipak mislim da to nije uredu. Palim auto i krećem ka Zaynovoj zgradi.

...

Već treći put zvonim. Niko ne otvara. Mislim da nije nigdje otišao. Koliko ga znam mislim da samo u rijetkim trenutcima napušta stan u ovo doba.

''Jebote Harry rek..''

Ispred, sad otvorenih vrata stoji Zayn sa flašom pive u ruci.

''Oh, to si ti''

''To sam ja'' potvrdim.

''Nisam te očekivao''

''Došla sam ti vratiti auto''

''Hvala. Uđi''

''Nisam mislila. Došla sam da ti vratim ključeve''

'' Inzistiram''

''Možda bih mogla''

Sklanja se sa vrata puštajući me da uđem. Dnevna soba je poprilično uredna za nekog ko izgleda pripito kao Zayn.

''Želiš li nešto popiti?''

''Daj i meni to''

Prstom pokazujem na flašu u njegovoj ruci. Iako znam da to nije baš najbolji izbor ipak to želim. Valjda mi neće biti ništa od malo alkohola.

...

Jesam li rekla malo alkohola? Flaša za flašom su se redale. I sad na stolu stoji desetak praznih flaša. On, već od prije pripit, a i ja sada. Nenormalno se smijemo dok on priča o nekim glupostima. Trenutno razmišljam o Zackovim riječima, ali ne i o njemu. Gledam kako se Zaynove crte lica ističu dok se on ovako blesavo smije. Ima prelijepe zube. Njegove smeđe oči su također prelijepe. Imam najljepšeg pisca pored sebe. Na pamet mi pada luda ideja za koju ću okriviti alkohol.