Nerd vs Cool

Školski autobus

Nedelja mi prolazi neverovatno brzo. Ceo dan u glavi premotavam film onoga što se desilo sa Nikom u klubu. Zašto mi je prišao? Zar nema devojku? Da li je on glupi f*ckboy? Da, jeste. Na ovo zadnje pitanje barem znam odgovor. Ali ipak je lep, jako lep. Mada lepota ništa ne govori. Ipak, i Džon je bio lep. Ahhhh, ne mogu da prestanem da razmišljam o tome. Kada mi je Nik prišao u klubu osetila sam neki užasni strah. Posebno drugi put, kada me je uhvatio za struk. Mnogo sam se uspaničila. U glavi mi se premotavao film onoga što se desilo pre četiri meseca. Od tada kad god mi neko muškog roda (osim tate i brata) priđe osetim užasan strah i paniku. Dođe mi da zaplačem u tim situacijama. Šta ako to potraje zauvek? Pričala sam sa mamom o tome i ona je rekla da će proći, ali ja ne znam hoće li. Šta ako nikad ne budem imala dečka zbog toga? Šta ako se ne udam i ostanem sama do kraja života? Joj Bože moram nekako da skrenem misli. Uzimam laptop i počinjem da gledam seriju. Valjda će me malo opustiti.

Ponedeljak. Alamr zvoni. Joj, koliko mrzim ponedeljak. Uzimam telefon i pogledam na sat, 06:00. Škola mi počinje tek u 07:00, ali treba se našminkati (mislim treba pretvoriti sebe u štreberku). Znam da zvuči čudno, ali kada izgledam kao štreber osećam se bezbedno. Kada izgledan tako, uopšte nemam onaj napad panike kada mi neko muškog pola priđe bliže. Osećam se noramlno. Ne bojim se, ne trudim se da pobegnem i ne suze mi oči. Odlazim u kupatilo, umivam se, perem zube i radim svoju masku. Uzimam neku odeću iz ormara, dakle košulju pa preko toga džemper, široke pantalone i neke ružne muške cipele. Gledam se u ogledalo, ne izgledam lepo, ali se osećam lepo. Mislim, da je to bitnije. Uzimam torbu i izlećem napolje. Mama mi je rekla kako ne može da me vozi u školi jer su im pomerili smenu za pola sata ranije, dok je tata već uveliko na poslu. Dakle, moram ići busom. Da nemam masku sad bih verovatno pošizela, ali sa mojom maskom se osećam bezbedno. 

Čekam bus na stanici, dok proveravam instagram na telefonu. Jedna fina štreberka iz stare škole je napravila instagram pa ulazim i lajkujem joj prvu sliku. Ja sam joj pomogla da se uklopi u školi i zbog toga mi je bila mnogo zahvalna. Uvek me branila kada bi širili laži i kada se ono desilo sa Džonom prva je došla da me pita da li sam uredu. O Bože, zašto se uporno vraćam na to. Svejedno, kada sam joj lajkovala sliku javila mi se u direkt i pitala me kako je u novoj školi. Ona, naravno, nije znala za moj plan pa sam joj rekla da je super i da sam već postala ,,popularna". BOŽE, KOLIKO MRZIM TU REČ, DAJTE LJUDI ZAŠTO JE BITNO KOLIKO JE NEKO POPULARAN, BITNO JE DA JE DOBAR ČOVEK. 

Upravo tada bus je stigao. Ulazim unutra i tražim slobodno mesto. O moj Bože, jedino slobodno mesto je pored Nika. Ne, Ne i opet NE. Šta ako me prepozna? Šta ako...? Prilazim mestu i sedam. Nije me ni primetio, ima slušalice i gleda kroz prozor. Vadim iz torbe knjigu koju sam počela da čitam. U pitanju je ,,Prohujalo sa vihorom" . Znam, pravi sam štreber. ,, Šta to čitaš?" iznenada je pitao Nik. Majko moja, da li me je prepoznao? ,,O, ti to ne bi razumeo" dodajem više udubljujem glavu u knjigu. ,,Ti hoćeš da kažeš da sam ja glup" dodaje uvređeno i pomalo besno. ,, Nisam to rekla" govorim, sa glavom idalje udubljenom u knjizi. ,, Gledaj me u oči dok pričas samnom" rekao je i uzeo mi knjigu iz ruke ,,Prohujalo sa vihorom, kul" dodao je pomalo sarkastično. ,, Pa pretpostavljam da je nisi čitao" prasnem i otimam mu knjigu iz ruke. ,,Ti stvarno misliš da sam ja glup" upitao me je gledajući me pravo u oči. ,,Pretpostavi, genije" rekla sam i prevrnula očima. ,, Čisto da znaš, ja imam sve najviše ocene osim iz hemije i biologije, tako da nisam uopšte glup, ustvari ja sam ceo paket: lep, pametan, sportista, duhovit..."rekao je ljutito. ,, I egoista" dodala sam. ,,Izvini, molim te, šta ti možeš da ponudiš osim te tvoje, nazovi, pameti. Oblačiš se kao moja baba, a tako i izgledaš." rekao mi je i nakon toga dodao ,,I slušaj dobro sad, štreberčino, još jednom nazovi glupim, unišiću ti život tako da ćes zažaliti što si ikad došla u novu školu. Jasno?" rekao je toliko besno da su mu se videle žile na vratu. Ali ni ja ne odustajem. ,,Šta ćes, pustiti Aleksu na mene?" rekla sam kroz smeh. ,,Naprimer" dodao je ravodušno. Posle te rečenice smo zaćutali. 

Ubrzo zatim smo stigli u školu. Čim je video školu, Nik je uzeo torbu i otišao da stane kod vrata. To sam shvatila kao postupak kojim pokazuje da neće više ni trenutak da provede samnom. Ali, ja sam ga upotpunosi razumela. Tako je i meni bilo u staroj školi. Svi su mislili da sam glupa jer sam bila popularna. Znam kako je to i bilo mi ga je malo žao. Ali, dobra stvar je to sto se nisam uspaničila dok sam pričala sa njim znači da maska deluje.

Ulazim u učionicu i sedam pored Sofije. Ispričala sam joj šta se desilo u busu sa Nikom, ali nisam za klub i moju masku naravno.