Nerd vs Cool

Pazi šta želiš, možda ti se i ostvari

Ne znam koliko smo dugo sedeli tako. Ne znam koliko je vremena prošlo. Niko od nas dvoje nije imao snage da progovori. Taman sam pomislila da će sve vratiti u normalu, ali život se ponovo poigrao samnom. Ne mogu da lažem da sam iznenađena kada nisam. Imala sam osećaj da će nešto da se zakomplikuje, a moje šesto čule me nikada nije izneverilo. Do pre nedelju dana, najveća želja mi je bila upravo da odem za Srbiju i da se više nikada ne vratim. Svako veče sam u svojim molitvama to pominjala. A sada to zvuči kao najgora želja i sama pomisao da se tamo vratim me užasava. Svesna sam da mog oca ne mogu naterati da se predomisli. On kada nešto zacrta on će to ostvariti po svaku cenu. Želja mi se prekasno ispunila. Ne svesno počinjem da jecam zbog toka mojih misli. Nik se konačno okeće ka meni, ali ništa ne progovara. Samo me zagleda kao da studira svaki deo mog lica. U tom trenutku sam rešila da podigem pogled kako bi se, posle višesatnog sedenja i ćutanja, naši pogledi ponovo sreli. 

,,Imaš divne oči" rekao mi je gledajući me direkno u oči ,,Šteta što ih više nikada neću videti"

Nakom te rečenice samo se vratio u svoj prvobitni položaj i nastavio da gleda u zid.

,,Šta misliš time da kažeš?" rekla sam preneraženo na njegovu konstataciju.

,,To što si čula" rekao je ,,Dosta si ti mene pravila budalom"

,,JA TEBE? JA TEBE?" besno sam ustala sa stolice koja je pod naletom pala na zemlju ,,NE ZNAM KO JE KOGA ISPOLIVAO ODVRATNOM ZELENOM TEČNOŠĆU. TAKOĐE, NE ZNAM KO SE ŽVALIO SA NEKOM KURVOM DRUGI DAN NAŠE VEZE. PLUS KO JE KOGA NAPAO U KLUBU, TERETANI I BIOSKOPU..."

,,A KO JE OVDE ZA KOGA PRIMIO METAK?" rekao je Nik na šta sam ućutala. Upravu je, previše sam mu nesreće donela. Volim ga, ali mislim da je najbolje po njega da odem.

,,Izvini. Znaš moje drugo ime je nesreća. Gde god da se pojavim, posle nekog vremena svi postanu nesrećni. Ti si pravi primer za to. Žao mi je zbog svega što sam ti uradila i obećavam da me više nikad nećeš videti" plakala sam dok sam mu ovo govorila i polako sam krenula ka vratima. Pre nego što sam izašla iz njegove sobe, okrenula sam se i rekla mu polako.

,,Samo da znaš da sam te stvarno volela i da te i sada volim. Nikada ti nisam želela ništa loše i žao mi je što je ovako ispalo." Pogledala sam u njegovo lice poslednji put i videla te ledeno plave oči iz kojih se slivala jedna suza. Izašla sam, zatvorila vrata i počela da trčim. Nisam znala gde idem, samo sam trčala. Vremenom, stigla sam do onog parka u kome sam prvi put plakala kada su me ispolivali slinom u školi. Sela sam na onu istu klupu i počela da jecam kao i prvi put. Zašto ovo ovako boli? Zapitala sam se. Nisam mogla da krivim Nika, zamislite vi kako bi vam bilo da čak primite metak zbog neke osobe i konačno se ponadate da će te biti srećni i onda čujete da se ta osoba seli preko Atlanskog okeana. Pa svako normalan bi odlepio. Samo mi je žao što je pomislio da želim da ga napravim budalom i da odem, a jedino što ja želim jeste da ostanem ovde. Ali možda je ovako najbolje. Ipak se sve u životu dešava sa razlogom i ne treba nešto forsirati ako ne ide. Ustajem sa klupe i krećem ka mojoj kući. Najbolje je za sve da odem. Pa čak i za mene.

***

,,PA GDE SI TI BILA?"  urlao je tata na mene.

,,U bolnici da se pozdravim sa Nikom. Tata sremna sam idemo za Srbiju" progutala sam knedlu.