Nerd vs Cool

,,Zato što te volim"

Vozimo se jedno 15 minuta. Moja školska torba stoji pored njega na prednjem sedištu. E super, sad ne mogu da pozovem tatu. Gotovo je samnom. Umreću. Jesam li pomenula da idalje plačem? Da, plačem više nego što sam ikada u životu. Mislim da sam za ovih 15 minuta ispalakala ceo Atlanski okean. Bože, šta će biti samnom? Verovatno će da me iskoristi, pa da me ubije i otarasi se tela. Moji roditelji će da se zabrinu i kada pronađu telo misliće da je Džon. I onda će da ga ispituju godinama, dok se ne utvrdi da on nije kriv, a Nik će slobno da se četa ulicama. Okej, previše paranoišem. Ali šta da radim? Bojim se. Mislim, da nije trebalo onoliko često da gledam Dosije sa tatom.

Nik staje usred neke nedođije. Gotovo je samnom. Otvara vrata kola i prebacuje me preko ramena. Suze mi se slivaju sa lica kao Anđeoski vodopadi. (Ko ne zna, najveći vodopadi na svetu).

Ali, on se na obazire na moja suze. Odlazi do gepeka i uzima nešto iz njega, ali ne znam šta. Iskreno, ne želim ni da razmišljam šta, jer ako budem razmišljala samo ću se uspaničiti. Nakon toga hodamo (mislim on hoda) kroz neku šumicu. Ma gotovo je samnom, sigurno. Vodi me u neku šumu. Negde gde nema žive duše. Tamo će da obavi posao i da me zakopa. Pa da. Jecam kao debil, ali on me ne primećuje. 

Dolazimo do nekog vidikovca. Izgleda divno. Dobro je da je bar imao milosti, da za kraj života vidim nešto lepo. Tu pored ima i jedna klupa. Dolazi do nje, spušta me, prebacuje ćebe preko mene i daje mi čokoladicu. Gledam ga kao da nije normalan.

,,Pojedi čokoladicu i malo dođi sebi, pa ćemo da pričamo" rekao je smireno i nastavio da gleda u daljinu. Da pričamo? Hvala Bogu. Polako dolazim sebi. Više ne plačem, disanje mi se smiruje, boja vraća licu i više nemam neki užasan osećaj u stomaku. Otvaram onu čokoladicu i počinjem da je jedem. Falilo mi je šećera. Sa celim lešnicima, moja omiljena. Pogledala sam u njega. Gledao je u daljinu. Tako je savršen. Ima prave crte lica, divnu tamnu kosu i presavršene plave oči. 

Sedimo tako 20 minuta. Onda se on, konačno, okreće prema meni.

,,A, smirila si se" rekao je, a ja sam klimnula glavom. Gledao me je direkno u oči. Spustila sam pogled. Nisam smela da ga pogledam u oči. Nisam smela.

,,Pričaj." rekao je i ponovo se okrenuo da gleda na pogled, koji je stvarno bio fantastičan.

,,Šta?" pitala sam tiho i takodje sam gledala pogled. Video se ceo grad. Čak sam uspela da vidim i školu. I našu kuću. 

,,Zašto si se maskirala? Zašto si prebledela u bioskopu? Zašto si sad plakala kao da te neko siluje?" pitao je sa povišenim tonom. Znala sam da to želi da me pita. Na ovu poslednju reč, pretrnula sam. Par suza mi se otelo.

,,Ne, ne, ne nemoj molim te više!" rekao je i obrisao mi suze sa obraza ,,Ako ne želiš da pričaš, nemoj".

,,Ne, želim da ti ispričam" rekla sam mu.

,,Pa onda počni" rekao je nestpljivo. Stvarno želim da mu ispričam, stvarno. Ali ne znam kako da počnem.

,, E ovako. Ja sam pre ovoga živela u Dalasu. I tamo sam bila kao popularnala, ali sam imala lažne prijatelje koji su po školi širili laži o meni. Svi su me smatrali kurvom, iako ja nikada ni dečka nisam imala. Onda se meni svideo Džon. Ali ja nisam imala pojma da on ima neke veze sa mafijom. I onda su moji ,,prijatelji" to rekli Džonu i on je pokušao da me siluje. I hteo je da me ubije, ali su moji roditelji i moja jedina prava drugarica u posleđnji čas došli sa policijom. Da su došli trenutak kasnije, ne mogu ni da zamislim šta bi moglo da se desi..." pričala sam brzinom svetlosti, dok su mi se sa lica slivale suze.

,,Ej ej ej, čekaj, polako" rekao mi je Nik dok mi je brisao suze.

,,Ako sam dobro razumeo on je tebe pokušao da siluje" rekao je Nik i stisnuo pesnicu. ,,I?"

Nik

Kako neko može tako nešto da uradi ovako savršenom stvorenju? Ovom malom anđelu? Moraš biti stvarno gad da bi tako nešto uradio. Samo da ga nađem. Odrobijaću ga. Neće znati šta ga je snašlo. Kakav maloumni kreten. Kurvin sin. Samo da mi dopadne šaka.

,,I ništa" rekla je polako ,,Policija je stigla u poslednjem trenutku. On je smešten u zatvor, a roditelji mojih lažnih prijateljica moraju da nam plaćaju ogromnu odštetu u parama. Ali od tada kad god mi neko muškog pola priđe imam užasan strah da se ne desi isto. Eto, to se desilo u bioskopu. Uplašila sam se jer si bio besan. I to se desilo i u teretani. Moj brat te je zato udario, zato što je znao da sam se ja upaničila. To se desilo i sada. Zato sam plakala. Mislila sam da ćeš da uradiš isto..."

Ne mogu da verujem. Ona se mene boji. Zašto? Zato što sam bio skot. Umesto da joj priđem normalno, ja sam izigravao nekog mangupa. Eto mi sad.

,,Da li se ti mene bojiš?" pitao sam je, ali sam se plašio odgovora.

,,Ne, sada" rekle je uz neki blagi osmeh ,,Bojala sam te se samo kada si bio besan. Dakle, u taretani i u bioskopu."

,,Izvini za to" rekao sam joj, gledajući je direkno u oči ,,Nastavi"

,,Pa eto, zbog tog mog straha i zbog mogućnosti da se isto desi, smislili smo plan da se maskiram. Roditelji su mi čak kupili naočare bez dioptije samo da mi se ništa ne bi desilo. Imaš li još neko pitanje?" pitala me je. Primetio dam da se naježila. Priča je stvarno strašna. Onog debila ću ja da odrobijam, kao i one njene lažne prijatelje. Kako su mogli. Pogledajte je samo, tako je nežna. Bojim se da bi malo jači vetar mogao da je slomi. Od kada je znam, vrlo često sam je viđao da plače i svaki put me je steglo nešto u stomaku kada to vidim. Koliko bezdušan možeš da budeš da je povrediš?

,,Imam" rekao sam ,,Da li si uvek tako ranjiva?"

,,Ne" rekla je vrlo polako ,,Pre onoga što se desilo bila sam vrlo jaka osoba. Retko sam plakala kući, a u javnosti nisam nikada. Nisam želela da neko vidi moju raživu stranu i da je iskoristi protiv mene. Ali posle one katasrofe, kada nešto nije kako treba suze mi same kreću"

,,Znaš li šta je najtužnije u celoj toj priči?" rekao sam joj ,,Što te pare koje vam otpalućuju ne mogu da nadohnade sve traume koje si ti doživela"

,,Upravo tako" rekla je. Bila je sva crvena i podadula od plakanja, ali je i dalje bila najlepša. Malo mi se približila i stavila glavu na moje rame. 

Marija

,,Još samo jedno pitanje" rekao mi je i obgrlio me svojim rukama. ,,Zašto si plakala pre neki dan? Onda kada je bila utakmica"

Odmah sam se odvojila od njega. Toliko mi je bilo lepo sa njim da sam skroz zaboravila. Džon je ovde. Ovde su i Medison, Izabela i Kloji. Šta ako nas prate? Šta ako su ovde? Suze mi ponovo kreću. ,,Nemoj plakati, Marija, nemoj molim te" govorila sam sebi, ali bezuspešno.

Nik

Odvojila se od mene. Primetio sam užas na njenom licu. Suze su joj krenule. Brzo sam joj prišao i počeo da joj brišem suze. Uvukao sam je u svoj zagrljaj. Plakala je.

,,Smiri se" šaputao sam joj ,,Biće sve uredu"

,,Neće biti sve uredu" rekla je jako tiho ,,Oni su u gradu"

,,KO? ONI? PROTIV NJIH SMO IGRALI U SUBOTU? MA JEBA*U IM SVE PO SPISKU? NEĆE MENI NIKO TEBE DA DIRA!!!" oni su ovde, ti njeni lažni prijatelji. Samo neka mi kaže imena i gotovi su.

,,Kako se zovu te tvoje drugarice?" rekao sam ljutito ne puštajući je iz zagrljaja.

,,Nije samo u tome problem" rekla je jako tiho ,,I Džon je ovde"

Marija

,, I DŽON? MA SAMO DA GA DOHVATIM!!!! ZAR ON NIJE U ZATVORU?" nenormalno se drao i pustio me iz zagrljaja. Ustao je i krenuo ka autu.

,,U KOM SU HOTELU?" pitao me idalje se drekenjajući. Pritčala sam mu i jako ga zagrlila.

,,Nemoj Nik, to su budale. Nemoj se mešati u to, molim te. Ne želim da ti se nešto desi zbog mene." rekla sam dok sam ga jako grlila. Izgleda da se malo smirio. ,, I njegovi roditelji su bogati i platili su mu da izađe, samo se smiri molim te" plaši me ovakav. Podigao me je i preneo nazad na klupicu.

,,Želim da se mešam" rekao je sklanjajući mi zalutali pramen kose sa lica.

,,Zašto bi sebe uvlačio u te stvari?" pitala sam ga. Stvarno ne želim da nastrada zbog mene. Mnogo mi se sviđa. Tek sada shvatam kakav je ustvari. On jeste muška verzija mene. Čak mislim da sam se zaljubila. Ne mogu više da poričem. Savršen je.

,,Zato što te volim" rekao je.