Nerd vs Cool

,,I u trenerci bi bila najlepša"

Večera koja je do skoro bila jako prijatna, odjednom se pretvorila u najneprijatniju situaciju na svetu. Moj brat i tata su besno gledali Nika, Nik je gledao u pod, dok je Nikov tata čudno gledao mog brata i tata. Da, jako neprijatno. Non stop sam gutala knedle i molila Boga da ne naprave neki ekces. Tišina je bila duga i neprijatna. Samo kada se setim da sam ja za sve kriva. Nikov tata je pročistio grlo i mučno izgovorio: ,,Ajde još jednom da prođemo sve tačke ugovora".

,,Uredu" moj tata je izgovorio i konačno svoj ljutit pogled sklonio sa Nika na Nikovog oca.

,,Znači..." Nikov tata nastavio je brblja o nekim stvarima, a ja sam prestala da slušam. Nik je konačno sklonio pogled sa poda i pogledao me direkno u oči. Od tog pogleda sam se zaledila. Njegovim lepim plavim očima osećala sam kao da me miluje pogledom. Bilo me je sramota pa sam spustila pogled. Zašto on ovako utiče na mene? Trebala bi da ga mrzim, a ja ovde crvenim na njegov pogled... Ja sam stvarno lujka neopevana.

,,Ja se izvinjavam" odjednom je rekao Nikov tata i trgnuo me iz mojih dubokih misli ,,Zaboravio sam da predstavim moju porodicu!"

,,Ovo je moja žena Miranda i...moj sin Nik" rekao je napravivši malu pauzu pre neogu što je prestavio Nika. Verovatno je video kako ga moj tata i moj brat besno gledaju.

,,Poznajemo se mi i bolje nego što treba" promrljao je Stefan tiho i to je trebalo da niko ne čuje, ali nažalost svi su čuli.

,,Stvarno?" upitala je Nikova mama. Opalila sam Stefanu ćušku i polako odgovorila:

,,Da, Nik i ja idemo u istu školu. Čak imamo i neke časove zajedno"

,,O pa to je divno" rekla je Nikova mama.

,,Da li je?" Stefan je opet tiho promrmljao, ali se opet čulo. I dobio je još jednu ćušku, ali ovoga puta od tate.

,,Nije?" Nikova mama je podigla jednu obrvu, a Nik je pogledao u pod.

,,Ma pistite mog brata, lupa gluposti. Naravno da je divno što idemo zajedno u školu" sad sam žešće slagala.

,,Stvarno?" Nik je podigao pogled i pogledao me je sa pogledom punim nade.

,,Naravno da jeste, Nik pobogu, tebi nije lepo što ideš samnom u školu?" čupala sam situaciju koliko god sam mogla. Daj Nik pomozi mi malo. Molila sam ga u sebi.

,,Naravo da jeste" rekao je i poklonio mi svoj najlepši osmeh. Uzvratila sam mu osmeh i dobila upitne poglede od tate i brata.

,,A sada da ja predstavim članove svoje porodice" rekao je moj tata.

                                                                           ***

Večera je dalje tekla malo opuštenije. Svi su razgovarali i smejali se, dok smo Nik i ja izbagavali poglede i razgovore jedno sa drugim. To jest, ako bi se on uključio u razgovor, ja bih se momantalno isključila i obrnuto.

,,Moram do WC-a" brzo sam ustala od stola i krenula ka WC-u. Obavila sam šta sam imala, izašla iz kabine i bacila pogled na ogladalo. Lokne su mi skoro spale kao i većina šminke. Od šminke su mi ostale konture i maskara, ali mislim da je to dovoljno. Na izlasku iz WC-a neko me je uhvatio za nadlakticu. On. Brzo me je okrenuo ka njemu i gledao me direkno u oči. Više je bilo kao takmičenje u zurenju. Gubila sam se u njegovim divnim plavim očima. Na trenutak sam zaboravila sve ružne stvari o njemu i ustesredila se na one lepe. 

,,Izgledaš prelepo večeras" procedio je kroz zube.

,,Da sam znala da ćeš ti doći, obukla bih trenerku" rekla sam drsko i otrgnula svoju ruku.

,,I u trenerci bi bila najlepša" rekao je, a ja sam osetila ogromnu dozu sreće zbog ovih reči. Bolje da se skolim, jer ako se ne skolim došla bi u iskušenje da mu oprostim. Krećem nazad ka našem stolu, ali opet me hvata za nadlakticu.

,,Zašto bežiš?" pitao me je.

,,Ne bežim" brzo sam odgovorila i ponovo krenula, ali njegova čvrsta ruka me je držala.

,,Vidi opet. Ma koliko bežala shvati da ću te pre ili kasnije uhvatiti" rekao mi je i drugom rukom počeo da mi miluje obraz.

,,Nik, ti imaš devojku!" rekla sam besno, pokušavajući da se otrgnem, ali nisam mogla.

,,Džaba što imam devojku kad je ne volim" rekao je i onda nežno dodao ,,Volim tebe"

,,Dokaži!" rekla sam brzo i grubo i konačno istrgnula svoju ruku iz njegove i krenula ka stolu za kojim su sedeli moj besni otac i zabrinuta majka.

,,I hoću!" derao se iza mene. Prišla sam stolu i sela.

                                                                                ***

Pet dana kasnije...

Pa pogodite čiji je danas rođendan. MOJ. Danas konačno punim sedamnaest godina. Ustajem na alarm i vidim mamu, tatu i brata kako sede na krevetu.

,,Srećan rođendan!" povikali su u glas.

,,Hvala ljudi!!!!" ciknula sam radosno i sve ih zagrlila. Dali su mi pokone. Obukla sam se i sredila. Danas me tata vozi u školu. To je divno jer ne moram da se vozim sa Leonom do škole.

Ulazim u učionicu, a Sofija, Aleksa, Juko i Linzi su se okupile oko mene i jako me grlile. 

,,Pa moramo ovo proslaviti" rekla je Aleksa koja je već smišljala gde ćemo da idemo ,,Prvo ćemo da gledamo finale u fudbalu (američkom), a onda ćemo u neki klub..."

Inače danas se igra finale između srednjih škola. Igraju naši protiv Bostona, a moja stara škola tj. Dallas su ispali u četvrt finalu. Niku se oporavila ruka, tako da će igrati finale. Samo mi je malo frka što ću morati da ga gledam, ali šta je tu je. Nismo razgovari od onda. I naravno još uvek mi nije dokazao ljubav. 

Na velikom odmoru sam se odvojila od moje tri drugarice. Tražila sam ih po gužvi. Tada je Nik prošao pored mene sa svojom ekipicom.

,,Srećan rođendan ljubavi" rekao mi je i namignuo ,,svako polaganje koje budem dao u finalu je posvećeno tebi"