Nerd vs Cool

,,Postoje dve vrste ljubavi: uzvraćena i..."

,,Šta će ona ovde?" proderala se Sofija.

,,Ona mi je pomogla, Sofija. Ona je dobra" rekla sam, a Aleksa me je pogledala sa pogledom punim zahvalnosi i osmehnula mi se.

,,Ne lupetaj Marija, hoće opet da te namagarči kao prošli put. Uopšte me ne bi čudilo da ima neki plan sa Nikom." rekla je Sofija, a Aleksi su ponovo krenule suze.

,,Sofija, nemoj tako. Ne znaš celu priču..." pokušala sam da je urazumim, ali nije vredelo.

,,MARIJA, ILI ONA ILI MI!!!" proderala se Sofija. Još mi je samo ovo falilo, kao da već nije dovoljno loše ono što se dešava sa Nikom. Ja ovo ne mogu više. One mi znače više, ali mi je mnogo žao Alekse jer znam tačno kako se oseća. Kreću mi suze na oči. Zašto me danas svi jebeno povređuju? Zašto?

Brzo ustajem i istrčavam iz WC-a. Da li meni na čelu piše ,,ovu osobu treba da povredite"? Dok sam izlazila čula sam kako Nik kaže onoj Klari ,,Da, volim i ja tebe". Znači to ipak govori svakoj. Samo je hteo da me iskoristi. Znala sam. Zbog ovoga krećem još više da plačem. Taman sam pomislila da mi je u životu krenulo nešto na bolje, ali sve je bilo samo obmana. Tada je zvonilo. Potrčala sam ka učionici. Ušla sam i videla kako Sofija sedi sama. Ali i Aleksa sedi sama. Neću sesti ni sa jednom ni sa drugom. Odlazim do jedne klupe koja je uvek prazna i sedam u nju. To je zadnja klupa u redu do vrata. Vidim da Nik sedi sa Klarom. Ipak on nju voli. Verovatno isto kao što je voleo mene, pa me osvojio, udario još jednu recku na njegovom spisku osvojenih devojaka i onda me menjao za slobodu. Kada samo pomislim da sam ga juče volela. Lažeš, i dalje ga voliš iako te je povredio. Mrzim ovaj moj unutrašnji glas. Ne, ne volim ga. MRZIM GA. 

Zanimljivo je to što kod nas dvoje uvek osećanja kreću od ljubavi do mržnje. Uvek. I na početku je bilo tako. Ali njega ne mogu da provalim. Ne mogu. Čas je dobar i nežan, a čas bezosećajan i grubijan. Uopšte mi nije jasan. Stavljam slušalice u uši. Upravo tada ulazi profesorka književnosti. Ne mogu da je slušam. Puštam prvu pesmu koja mi je na telefonu. Fuck. To je pesma od Željka Samardžića-Ljubavna adresa. Ako ne znate ide ovako:

                                       Kad ostaneš bez para, bez sreće i drugara         

                                       Još uvek nešto lepo može da se desi.

Može li? Može li meni nešto lepo da se desi? Možda nisam ostala bez para, ali bez sreće i drugara sigurno jesam. Jedna suza mi se otima, ali je brzo brišem. Niko od njih ne sme da vidi da sam povređena. Niko. A posebno ne on...

Nik

Koliko sere ova žena? ,,Danas nam je nastavna tema ljubav" blablabla.

,,Ljubavi, kao da smo je mi birali" prošaputala mi je Klara. Možda si je ti birala ali ja nisam sigurno. Ljubav posto ne postoji. 

,,Znate deco, ljubav je kada ste spremni sve da uradite za osobu koju volite. Ili kada vam ćutanje sa tom osobom više prija nego priča sa bilo kojom drugom. Ili kada možete da gledate tu osobu satima, a kada je vidite izmami vam osmeh na lice..." nastavila je da sere. A šta ako volite osobu koja vas ne voli. A šta ako ta osoba od vas pravi magarca, a vi je idalje volite? Šta je serem, ja nju ne volim. Ja sam samo hteo da je iskoristim. NE LAŽI! rekao je moj glupi unutrašnji glas.

,,Znate deco, postoje dve vrste ljubavi. Uzvraćena i neuzvraćena." rekla je i ovo me je dokusurulo. Prekrio sam lice šakama. Nisam mogao više da je slušam. Zašto ova njena izdaja ovako boli? Zašto? Obično me ne bi bolelo. Zašto? 

,,Nik, ne spavaj na času" proderala se profesorka. Šta hoće ova? Da me ujebe do kraja?

,,Ne spavam" promrljao sam jedva. 

,,Dobro, ako ne spavaš, šta sam zadnje rekla?" rekla je.

,,Da postoje sve vrste ljubavi: uzvraćena i" progutao sam knedli ,,neuzvraćena"

,,Dobro, vidim da slušaš" rekla mi je nastavila da priča razredu ,,Deco, zbog neuzvraćene ljubavi su nastala najlepša dela u književnosti kao naprimer Kanconjijer od Petrarke..." dosta više. Ustao sam i krenuo ka izlazu. 

,,Nik, gde ćeš?"pitala me je profesorka začuđeno.

,,Ovo je takvo smaranje" rekao sam ,,Idem malo da protegnem noge". Izjurio sam napolje, pre nego što je ona guska od profesorke išta rekla.

,,Danas ćemo pričati o ljubavi", ma divno. Ljubav ne postoji. Shvati to glupa ženo.

Izlećem iz škole. Treba mi vazduha. Napolju vidim kako Leon priča sa nekim tipom. Samo mi je još on falio. Leon se nešto domunđavao sa tim tipom i on je onda otišao,

,,Šta je Romeo? Boli što Julija voli mene?" dobacio mi je Leon.

,,Da te voli ne bi pristala da bude samnom" rekao sam mu i nisam ga udostojio ni pogleda.

,,Ona je meni rekla kako je pristala da bude sa tobom, samo jer joj je bilo žao. Nije htela da patiš." rekao mi je ovo. Ne mogu da verujem. Samo sam ćutao. ,,Ne nasedaj na provokacije" rekao sam sam sebi.

,,Boli li?" pitao je. Dosta mi te je više.

,,Boli li ovo?" pitao sam ga besno i udario ga pesnicom u vilicu.