Nerd vs Cool

,,Izgledaš kao princeza iz bajke"

Taksi nas ostavlja kod tržnog centra. Dakle, u pitanju je tržni centar u kome se nalazi bioskop. Posle filma ćemo verovatno malo da problejimo po prodavnicama i vidimo šta ima novo.

Kupujemo karte, kokice i limunade i ulazimo unutra. Na ulazu nam onaj čovek daje 3D naočare. Ulazimo i sedamo. Nakon par minuta film je počeo. Zapravo, film je bio jako zanimljiv.

Posle dvadeset minuta neko počinje da nas gađa kokicama. Mahinalno se okrećem i vidim Nika i njegovu ekipu neandertalaca kako se smeju. Sofija, Linzi i Juko se isto okreću. Nik me je video pa mi se nasmejao onako đavolski, a ja sam na to prevrnula očima. Šta hoće taj dečko od mene? On ima devojku, sa kojom sigurno neće raskinuti. Zašto onda mene smara? Još jedna stvar koja mi se ne sviđa kod njega je to što ceni ljude po igledu. Kada sam normalna ja, on mi prilazi, zove me na piće i smara me. A kada sam štreberka, govori svojoj devojci da po meni prospe odvratnu zelenu sluz. Mrzim takve ljude. Jednom rečju, licemerne.

Oni nastavljaju da nas gađaju kokicama i da se smeju. Ljudi oko njih ih utišavaju, ali ne vredi.

,, PREKINITE, MAGARCI JEDNI" derem se, ne bili prestali. Oni se samo smeju i nastavljaju. 

,,DOSTA VIŠE" proderala se Sofija. Ako se Sofija naljuti, nije baš zgodno. Ona trpi do neke granice, ali kada ne može više onda ste ga ugasili.

,, Vidi, vidi... mala štreberka se usuđuje da se dere na nas. Pobodu glupa devojčuro, moraš da znaš kome se obraćaš" rekao je Nikov drug, mislim da se zove Metju. 

,,Polako druže, nema potrebe za vređanjem" rekao je Nik smireno, a onda se obratio Sofiji ,,Prekinućemo samo ako tvoja drugarica dođe do nas". Ustajem i krećem tamo. Sofija me hvata za ruku.

,,Gde ćeš?" pita me.

,, Tamo" rekla sam ,,moram onim budalama da očitam lekciju"

,,A tvoj strah?" pitala me je brižno.

,, Snaćiću se" rekla sam, a nisam ni ja tačno znala kako ću se snaći. Odlazim tamo i stajem ispred idiota.

,,Šta je?" pitam ih drčno, a oni se smeju. Eto ljudi, ovo vam je knjiški primer neandertalaca.

,,Pa ništa, sedi da gledamo film" rekao je Nik, dok je Metjua gurkao laktom i imao neki đavolski osmeh. Sedam na mesto do njih, a Nik me gleda kao da sam retardirana.

,,Ne tu, ovde" rekao je i pokazao na svoja krila. Približavam mu se, a on se smeje đavolski. Izbrisaću ja tebi taj tvoj glupi osmeh sa lica. Krenem da mu sedam u krila, on se zadovoljno smeje, ali u tom momentu se okrećem i udaram mu takvu šamarčinu, da mislim da su i oni u drugoj bioskopskoj sali čuli kako je puklo. Brzo istrčavam napolje pre nego što oni shvate šta se desilo.

Izlazim iz bioskopa i brzo ulazim u prvu prodavnicu. Izgleda da sam ušla u prodavnicu sa igračkama. Trčim brzo i u tom momentu se skucam u nekoga. To je bio Leon. Ovo je već drugi put da se sudaram sa njim.

,, Ooo, uplakana devojko" govori mi ,, Gde su ti naočare?"

,, Ja inače ne nosim naočare, ono je samo bio modni detalj" brzo odgovaram, onda dodajem ,,A šta ćeš ti u prodavnici igračaka?"

,, Ništa, došao sa sestrom da izabere poklon za rođendan" govori i tek onda kapiram da drži za ruku jednu malu preslatku devojčicu,, Hana, ovo je Marija"

,, Drago mi je" govori najslađim glasom koji sam ja ikada čula ,, izgledaš kao princeza iz bajke"

,, Hvala ti puno i meni je dragi što sam te upoznala" govorim joj uz najlepši osmeh.

U prodavnici se zadržavamo jedno 20 minuta sve dok Hana ne izabere savršen poklon. Na kraju je izabrala neku jako lepu Barbie lutku. 

Izlazimo iz prodavnice i, na nesreću, baš u tom momentu se film završio. Idem pored Leona i Hane, kada me neko hvata za mišku. Nik.

,,Mala, meni nikad niko nije opalio šamar" govori kroz stisnute zube i izgleda besno. Jao Bože koliko se bojim. Osećam kako sam prebledela. Klupko užasa raste u mom stomaku. Počinje da me obliva hladan znoj. Disanje mi se ubrzava. Osećam se kao da nemam vazduha. U glavi mi se već odmotava film od pre četiri meseca. Šta ako sad izvadi nož? Šta ako me prebaci preko ramena i odvede tamo gde me niko nikad neće naći? Ne mogu da dođem do vazbuha.

,,Daj, pomeri se od nje, Nik" rekao je Leon i odgurnuo ga. Devojke su tek tad izašle iz bioskopa. Primetile su da sam ubledela i odmah su pritrčale da mi pomognu.

Nik

,, Šta se mešaš, Leone, ovo se tebe ne tiče" rekao sam drčno. Šta on misli ko je on? Kapiten tima evropskog fudbala hahahhaha. Koje budale još prate evropski fudbal? Baš je jadan.

,, Odjebi od nje, jel jasno Nik?" rekao je toliko arogantno da sam mu se uneo u facu.

,, Ili šta?" rekao sam besno. Ta mala je moja. U tom momentu sam je pogledao. Bila je bleda kao kreč, a njene drugarice su bile oko nje i grlile je. Šta se dešava? Odmakao sam se od Leona i prišao njoj.

,,Šta nije uredu?" pitao sam je nežno. Podigla je pogled i blago mi se nasmešila, ali ovoga puta iskreno, bez imalo sarkazma i ironije.

,, Dobro sam" rekla je uz taj njen blagi smešak.

Prišao sam joj malo bliže i rekao joj najnežnije što sam mogao: ,, Ako te neko bude dirao meni da kažeš, ja ću da ga sredim. I izvini za ono u klubu, teretani i ovde. Nikad me nije odbila nijedna devojka, pa sam malo izgubio živce kad si ti to uradila" oči su joj sijale. Bože, koliko je prelepa. Boja joj se vratila na lice. Tada sam se samo okrenuo, pozvao momke i skolinili smo se odatle. Ipak suta imamo važnu utakmicu, a trening je za deset minuta. A sranje, moramo da požurimo da bi stigli.

Marija

Gledala sam mu u leđa dok je odlazio. Osećala sam kako se boja vraća mom licu. Ponovo sam disala normalno. Ovo što mi je rekao je bilo jako lepo. Možda i nije toliko loš, ali ipak kada se setim šta mi je uradio u školi... Ne znam više ni sama. Leon mi pritrčava držajući svoju malu sesrticu.

,, Jesi li dobro Marija?" upitao me je zabrinuto.