Nerd vs Cool

Objasni...

Ulazim u Sofijinu sobu. Lizni i Juko već sede na krevetu. Čim su videle da sam ušla, sve tri su mi već visile oko vrata.

,,I meni je drago što vas vidim, devojke" rekla sam uz ogroman osmeh. Kako je lepo ponovo imati prijatelje. Nemojte pogrešno da me shvatite, Emili mi je najbolja drugarica, ali ona je kilometrima daleko. Trebaju mi prijatelji ovde, pored mene. 

Sedam na krevet i zagledam devojke. Uopšte nisu iste kao u školi. Sve su u trenerkama, kose su im vezane u rep i uopšte ne izgledaju kao uštobljene štreberke. Nisam verovala da garderoba može toliko da utiče na fizički izgled osobe. 

,, I devojke, šta ćemo da radimo?" pitam ,, Sofija, tvoj tata mi je naglasio da ne smemo da pravimo gluposti"

,, Pa nećemo" rekla je Sofija, ali je onda dodala malo tiše pošto njenji još nisu otišli ,,Idemo u klub".

,, Šta ćemo tamo?" prokomentarisala sam, sećajući se one odvratne noći kada sam bila sa bratom i kada mi je Nik prišao.

,, Ma daj Marija, cela škola izlazi tamo, a mi nikad nismo bile. Želimo da vidimo oko čega se diže prašina" rekla je Linzi, a Sofija i Juko su klimnule glavom. 

,,Ali ja nisam ponela stvari, kako da idem" rekla sam pokušavajući da ih odgovorim od kluba.

,, Nismo ni mi, pozajmićemo od Sofijine mame" rekla je Juko. Nema mi spasa moram da idem u jebeni klub. Iskeno, meni se tamo uopšte ne sviđa. Pijani ljudi, prigušeno svetlo, navalentni momci, poluretardirana muzika. To nije za mene, bolje da provedem veče čitajući neku dobru knjigu ili gledajući film nego ovo. Ali ajde.

Upravo tada, ušao je Sofijin tata i još jedno naglasio da ne pravimo gluposti. Što se tiče kluba, jedino sam bila srećna što neću sigurno sresti Nika, jer on mora da se sprema za važnu utakmicu pa ne može da se opija. 

,,Nećemo" rekle smo sve četiri u glas i počele da se smejemo. Sofijin tata nas je pogledao čudno i frknuo ,,tinejdžerke", na ovo smo počele još više da se smejemo. 

Oni su otišli. Bilo je 18:15. Počele smo da se spremamo. Otišle smo do ormara Sofijine mame i izadrale haljine. Žena je imala divne stvari, njen modni ukus me podseća na ukus moje mame, tako da mi se sve jako svidelo.

Kada je Sofija iznela šminku iz jedne fioke, zamalo se nisam onesvestila. Sva najbolja šminka iz Seohore je bila tu. Za razliku od moje mame koja ima samo bronzer i par olovki za oči, ovo je bio raj. Svaka je počela da šminka sebe. Kada sam se našminkala bila sam prilično zadovolja onim što vidim.Stavila sam naočare jer ipak one misle da ne vidim dobro. Pokazala sam devojkama koje su bile oduševljene.

,, JAO KOLIKO SI SAVRŠENA. MISLIM, REALNO, TI SI I OVAKO PRELEPA, SAMO TI MALO TE TVOJE BUBULJICE I PEGICE KVARE IZGLED". vrištala je Juko od uzbuđenosti, a ja sam podigla jednu obrvu.

Juko je to videla pa je tiho i sramežljivo dodala ,,Izvini na iskrenosti".

,,Nema frke, svesna sam toga" rekla sam i namignula joj. Nasmejala se i to je bio dobar znak. Ne želim da misli da sam ljuta ili tako nešto.

Onda sam malo bolje pogledala njih. Našminkale su se kao za cirkus, bukvalno. Tek tada sam shvatila da nemaju pojma da se šminkaju. Poslala sam ih u kupatilo na skidanje šminke i rekla im da ću ja da ih našminkam. Šminkala sam ih jednu po jednu. Kada sam im skinula naočare, proteze i ostale štreberke stvari, shvatila sam da su sve tri jako lepe i bez šminke. 

Bila sam prezadovoljna mojim radom. Ali i one su. To sam znala zato što su me posle šminkanja grlile jedno petnaest minuta bez prestanka. 

,, Wow, Sofija, tako ličis na Marilin Monro" rekla je Linzi, ali to jeste bila istina. Sa tim crveni karminom koji joj je išao uz haljinu bila je kao njena bliznakinja.

Juko i ja smo se složile, a Sofija se samo smeškala. Obukle smo se i konačno bile spremne za polazak. 

Lagano smo prošle obezbeđenje i konačno ušle unutra. Sele smo u naš separe i naručile piće. Za početak smo naručile jedan šuter. Popile smo ga i otišle da igramo. Bilo nam je super dok smo se blamirale na plesnom podijumu. Izgleda da nije do mesta nego do drušva. 

,, Sofija, jesi li to ti?" pitao nas je neko, a sve četiri smo se mahinalno okrenule ka njemu. To je bio Leon. Sećate se onog dečka koga sam udarila na hodniku istog dana kada su dve najodvratnije osobe po meni prosule sluz. Da to je bio on. Bio je u beloj košulji i teget pantalonama. Zavrnuo je rukave od košulje. On je stvarno lep dečko, ima divne zelene oči. 

,, Da, Leone, ja sam" rekla je Sofija i nasmejala se. Dobacila sam joj upitan pogled, ali se pravila da nije videla. 

,, O vidi, tu je i uplakana devojka iz busa" rekao je pogledao u mene ,, Kad si bila u busu nisi nosila naočare" 

Ovog puta su svi upitno gledali u mene. Šta sad da radim? Tada je počela neka druga pesma.

,,Obožavam ovu pesmu, hajde da igramo" drala sam se da bi im skrenula misli sa onoga što je Leon malo pre odvalio. Prvo su bili malo sumnjičavi, ali su se posle prepustili i izgleda zaboravili. Prilazilo nam je mnogo momaka. 

Leon i njegovi drugovi su seli u naš separe i zabava je počela. Lupetali su gluposti, a mi smo se valjale od smeha. Naručivalu su piće po piće, i svi su pili, osim mene. Ja sam se nekako izvlačila jer neko mora ove ludače da vrati kući. Linzi je, odjednom, počela da se ljubi sa jednim od Leonovih drugova. Svi su bili pijani, a mene je počela užasno da boli glava. 

Muzika je glasno treštala. Svi su bili pijani i počeli da se vataju, a moja glavobolja je bila sve jača. I duvanski dim je počeo da mi smeta. Pogledala sam na sat. Bilo je 02:35. Nekako sam odvukla devojke iz separea napolje i pozvala taksi. Napolju je bilo hladno, ali mi je hladan vazduh prijao. Taksi nas je odveo do Sofijine kuće. Platila sam čoveku i nekako uvela ove tri u kuću jer su bile toliko pijane da nisu mogle da hodaju. 

Nekako sam ih popakovala u krevet i otišla do kupatila. Istuširala sam se i skinula šminku. Otišla sam do kuhinje i našla lek za glavu. Popila sam ga i otišla u Sofijinu sobu, legla na krevet i zaspala. 

Polako sam se probudila. Iznad mene su stajale Sofija, Linzi i Juko. Protrljala sam oči i pogledala u njih. Cela šminka im je bila razmazana i izgledale su užasno. Ko zna kako ja izgledam. Podigla sam se u sedeći položaj.

,,Objasni." rekla je Sofija i pokazala na moje lice. O sranje, sigurno me je toliko bolela glava da sam zaboravila da stavim masku. Sve tri me gledaju ljutito. Ne, ne smem ponovo da izgubim prijatelje. Suze mi kreću na oči...

Ljudi, evo ga novi nastavak. Znam da kasni, ali juče nisam mogla da ga napišem jer sam išla u školu. Da, išla sam u školu subotom, ali zato imam raspust od 10. do 17. septembra jer treća i četvrta godina idu na ekskurziju. Tako da u tom periodu očekujte 3-4 nastavka na dan. I želim da pozdravim sjajnu devojku koja mi se javila u inbox. Zove se @magicworld22 i tek je počela da piše priču. Pa hajde svi da je podržimo. Mnogo mi je drago što vam se sviđa priča. Mnogo vas sve volim. xoxoxox