Nerd vs Cool

,,Spasao mi je život, mama..."

,,U bolnicu?" upita tata začuđeno. 

,,Tata, da nije bilo Nika sada bih bila mrtva" kako sam izgovorila ove reči, naježila sam se ,,Spasio me je". 

,,Stvarno?" pitao je tata, pošto sam znala da ne veruje Niku ,,Ispričaj mi kako te je to spasio!"

Sve sam mu ispričala. Na kraju priče, tata je otišao do Leona. Joj, sad kad ga udari, ja ne mogu da gledam.

,,Šta je dečko, proradila savest?" pitao je moj tata, a Leon je sramežljivo klimnuo glavom.

,,Tata, ajmo u bolnicu!" rekla sam da ne bi nastao neki incident. Tata je besno pogledao Leona i krenuo ka kolima. Vozimo se svi zajedno. Mama i tata su napred, a Stefan i ja pozadi. Niko ne progovara. Gledam kroz prozor i razmišljam. Da nije bilo Nika ja bih stvarno bila mrtva. A šta ako on sad bude mrtav zbog mene? Izgubio je mnogo krvi... Ne mogu ni da pomislim na to. Biće dobro. Kreću mi suze. Mrak je već pao. Grad je osvetljen neonskim svetlima. Gledam kroz prozor i vidim parove kako se grle, šetaju, ljube... Ovako smo mogli Nik i ja samo da nije bilo previše ponosa, sujete i tvrdoglavosti. Umesto da uživamo u ljubavi, mi smo dokazivali koliko smo jaki i hranili svoj ego. Pogotovo ja. On je pokušavao da mi se izvini, a ja nisam mogla da pređem preko nekoliko uvreda. Izigravala sam nedostižnu, a samo da sam ga poslušala nikada se ne bih našla u onoj situaciji. Polako se približavamo bolnici. Tata je parkirao u sporednoj ulici. Brzo istrčavam iz kola i krećem ka ulazu u bolnici. Moja porodica ide iza mene. Ulazim u urgentno pod pretpostavkom da su tamo. I nisam pogrešila. Nikovi roditelji sede zagrljeni u čekaonici. Nikova majka plače, a njen muž je smiruje. Nešto me probada u stomaku.

,,Da li je uredu?" upitala sam ih, ali sam se plašila odgovora.

,,Za sada se ništa ne zna" rekao je Nikov otac, a ja sam malo odahnula.

,,Pa da li je u životnoj opasnosti?" pitala sam.

,,Ni to se ne zna" progovorila je (jedva) Nikova majka ,,Neće ništa da nam kažu". Sela sam pored njih i nisam nameravala da se pomerim odavde dok ga ne vidim. Moji roditelji i brat su seli pored mene. Čekali smo, čekali i čekali. Već je bio jedan sat posle ponoći. 

,,Marija, ajmo odavde" rekla je mama.

,,Vi idite, ali ja ostajem" rekla sam ,,Spasao mi je život, mama. Da nije bilo njega sada bih bila mrtva.". Nikovi roditelji su pogledali u mene. Mislim da ljudima dugujem objašnjenje. Ipak sam ja kriva za to što je njih sin ranjen. Da nije izašao sa utakmice da meni pomogne, mogao je da bude pobednik. Da sa svojom ekipom proslavlja prvo mesto u državi. Ali je on izabrao da mi pomogne, a ja mu nisam verovala kada mi je rekao da me voli. 

,,Nema šanse da te ostavimo samu" rekao je tata. U tom trenutku izašla je medicinska sestra. Nikovi roditelji su odmah ustali, a i ja sam.

,,Jeste vi porodica ranjenog?" upitala je prijatna, plava i mlada žena.

,,Da, ja sam mu majka!" rekla je Nikova majka, kojoj je sva šminka bila razmazana od plakanja ,,A ovo mu je otac!"

,,A ona?" pokazala je na mene ,,Sestra?"

,,Ne. Drugarica, valjda" rekla je Nikova majka.

,,Svejedno, pacijent je van životne opasnosti" rekla je medicinska sestra. Kao da mi je neki ogroman kamen pao sa srca. ,,U svesnom je stanju i može da prima posete."

Njegovi roditelji su ušlu unutra i ostavili su otvorena vrata. Nisam znala koliko želi da me vidi, ali ja sam morala da vidim njega. Prišla sam vratima i malo provirila. Pričao je sa roditeljima, a ja sam stajala na vratima i samo ga posmatrala. Međutim, ugledao me je i nasmejao se najlepše što je mogao. Tako lep osmeh nikada nisam videla.

,,Uđi, anđele, slobodno!" rekao mi je, a ja sam se istopila.