Nerd vs Cool

,,...smestiću ga u zatvor..."

Ulazimo u ženski WC. Sedam na pod i počinjem da vrištim, bukvalno. Sofija, Linzi i Juko me grle i ako ne znaju o čemu se radi.

,,Smiri se, dušo" kaže mi Linzi pokušavajući da me smiri.

,,N-ne-ne-ne mogu" jedva govorim koliko jecam.

,,Je l možeš da nam kažeš šta je bilo?" pita me Juko. Klimnula sam glavom, ali nisam znala kako da kažem. Mislim, da ću se jedan dan udaviti u sopstvenim suzama koliko plačem.

,,On- on je tamo" jedva progovaram od jecanja. Suze mi kreću još jače. 

,,Ko?" pitala je Sofija.

,,Dž-Džon" na pomen njegovog imena niz lice mi se sliva nenormalna količina suza. Zašto se samo meni ovo dešava? Sofiji se desilo nešto slično pa ne dobije napad panike kada vidi Leona. Mada Leon nije pokušao da je ubije.

,,NE MOGU DA VERUJEM" rekla je Juko i čvrsto me grlila.

,,ZAR ON NIJE U ZATVORU?" pitala je šokirano Sofija.

,,O-o-očigledno ni-nije" idalje nenormalno jecam.

,,Smiri se dušo sve će biti uredu" kaže mi Linzi i seda pored mene. 

,,Kako?" pitala sam tiho i naslonila glavu na njeno rame.

,,Veruj mi, na kraju uvek sve bude uredu" rekla je i onda dodala ,,Marija, spala ti je maska od plakanja".

Na ovo tek dobijam žešći napad panike. Šta ako me jebeni Džon prepozna? Šta ako me opet napadne? Ili šta ako pokuša da mi se osveti? Ne, ne i opet ne. Samo moram bezbedno da stignem kući i da kažem sve roditeljima. Neću izlaziti iz kuće dok su oni u gradu. To je jedino rešenje. Upravo tada u WC ulazi jedna od protivničkih navijačica. Šta ako je Medison? Ili Izabela? Ili Kloji? Ako me vide, odmah će reći Džonu i onda... Ne mogu ni da pomislim šta će biti onda. Međutim, ta navijačica nam prilazi. Ne mogu da vidim ko je jer toliko plačem da su mi oči skroz zamućene.

,,Biće sve uredu kučko!" kaže navijačica. Emili <3. Čvrsto je grlim i ne puštam. Bože, koliko mi je nedostajala.

,,K-k-kako je iz-iza-izašao iz z-z-zatvora?" jecam kao nenormalna.

,,Roditelji su mu platili da izađe" rekla je tužno, jako me grleći ,,Znaš da su njegovi jako imućni? I što je još gore, raspitivao se za tebe. Pitao me je gde si otišla, a ja sam rekla da smo se posvađale i da ne znam." Ne, ne i opet ne. Ja ovo ne mogu. Mnogo se bojim. Ne, PREVIŠE se bojim.

Ne znam koliko dugo smo ostali u WC-u. Čuli smo da je utakmica gotova, ali nismo znali ko je pobedio međutim to nikom nije ni bilo bitno. Kada sam se malo smirila, pozvala sam tatu i rekla mu sve. Rekao je da će odmah doći i da ga sačekam. Krenule smo iz WC-a kad sam se sudarila sa nekim. Nik. 

,,Pazi kuda ideš!" rekao je.

,,Zašto, imaš i ti oči" rekla sam su ljutito. Istina, spale su mi pegice i bubuljice, ali idalje sam nosila protezu i naočare, a i bila sam sva podadula i crvena od plakanja, tako da mislim da neće ni primetiti.

,,Šta se tebi desilo?" pitao je i podigao jednu obrvu.

,,Ne bitno" rekla sam hladno.

,,Ovaj, hteo sam da se izvinim za ono. Mada je to bila Aleksina ideja. Neka od njenih dupeuvlakača nas je slikala kada smo pričali u busu, tako da je sve saznala. Nisam mogao da joj protivrečim, jer znaš kakva je ona. Jednom rečju, zla. Ne volim je, ali moram da budem sa njom inače ko zna šta može da mi uradi. Mada nema veze. Samo sam hteo da ti se izvinim." rekao je i zvučao je kao da mu je stvarno žao.

,,Okej, i hvala što si mi rekao" rekla sam i krenula ka izlazu kada sam čula Aleksu.

,,NIK, JEL TO ISTINA?" vrštala je na njega, a on je rekao nešto što me je jako začudilo

,,Da, Aleksa. Odjebi od mene" rekao je potpuno smireno. Nekako, mi je bilo mnogo drago zbog ovoga. Nikad nisam mogla da definišem svoja osećanja prema Niku. Od ljubavi do mržnje i obrnuto. Već duže vreme lažem samu sebe da mi se gadi. Ustvari mi se sviđa, ali ovo je prvi put da to priznajem sama sebi. Da, sada. Sada kada je sve jasno. On ne voli svoju devojku i čini mi se da je više ni nema. Koliko god ja želela da ostanem i da slušam nastavak njihovog razgovora, moram da žurim. Tata mora da dođe po mene. Jer tu je osoba koju najviše na svetu prezirem. Džon.

Tata dolazi i staje na parking. Brzinom svetlosti utrčavam u kola, a zamnom idu Emili, Sofija, Linzi i Juko. Emili seda u kola, dok njih tri ostaju na stadionu. 

,,Ćao Emili, kako si?" pita moj tata.

,,Dobardan gospodine Petroviću, bilo je i boljih dana" kaže Emili jako me grleći.

,,Jasno mi je šta hoćeš da kažeš" kaže moj tata ,,Šta se desilo?" 

Emili je ispričala celu priču. Kako je Džon izašao, kako se raspitivao za mene, šta mu je ona rekla itd. Moj tata se vidno iznervirao.

,,Smestiću ga u zatvor, kunem se" moj tata je rekao besno.

,,Hvala ti, tata, za sve" rekla sam tiho kroz jecaj, dok me je Emili jako grlila.

,,Nema šta da mi se zahvaljuješ. Niko ne dira moju kćerku. Smestiću ga u Alcatraz, videćeš" rekao je tata, a ja sam se na ovo blago nasmejala. Obožavam mog tatu.

Ubrzo stižemo do kuće. Ulećam brzinom svetlosti i konašno se osećam bezbedno. Mama dotrčava do mene i jako me grli. Uplakana je. Grli me toliko jako da mislim da ću se ugušiti, ali mi prija. I moju mamu obožavam. Najbolji roditelji koje neko može da ima <3. Kada me je mama, napokon, pustila moj brat je strčao sa stepenica i zagrlio me je. Sve ih obožavam.

,,Ajde samo nek te pipne, polomiću ga" rekao je Stefan, a ja sam se nasmejala.

,,Stefane, ti se nećeš mešati sa tim budalama" rekla je mama.

,,Ali mama..." rekao je Stefan.

,,Mi ćemo ovo rešiti" rekao je tata sa stisnutom pesnicom.

Dogovorili smo se da Emili ode. Jer može da se desi da je neko prati, pa da saznaju da živimo ovde. Otišla je, a ja sam otišla u svoju sobu. Zaključala sam se i pozatvarala sve prozore i spustila sve roletne. Da niko ne može da uđe. Otišla sam na internet i našla neki sajt gde anonimno možeš da pričaš sa ljudima. Počela sam konverzaciju sa jednim dečkom. Bio je pod korisničkim imenom FireDragon223. Skroz super dečko. Pričali smo o muzici, gitari, knjigama i svim tim stavrima koje ja obožavam. Čak smo pričali o poreklu. Rekla sam su da sam iz Srbije, a on mi je rekao kako je bio u Srbiji i kako je divna zemlja. I rekao je da ne smumnja da sam jako lepa, jer su, po njemu, u Srbiji sve žene divne. 

E ta moja lepota. Rado bi je prodala. Ne, poklonila bih je, samo da je se otarasim. Vidite u šta me je uvukla. Oslavila sam laptop i legla da spavam. Sanjala sam užasan san. Kako sam zarobljena u jednoj prostoriji bez vrata i prozora sa Džonom. On mi prilazi sa nožem, a ja vrištim. U tom trenutku sam se probudila uplakana. Izlazim iz moje sobe, odlazim do mamine i tatine sobe i molim ih da spavam sa njima jer ne smem sama. Primaju me u krevet i oboje me jako grle.