Nerd vs Cool

MRZIM GA

Nik i ja smo nastavili da pričamo do kraja puta. Znam da je on neki f*ckboy i neki srcolomac, ali mi smo razgovarali kao prijatelji. On je jedan od onih ljudi sa kojima možete o svemu da pričate jer se u sve razume. 

,, Ti nisi kao ostali štreberi." dodao je dok se bus parkirao. Majko moja, nije me valjda provalio?

,, Zašto ne?" pitala sam pomalo zabrinuto.

,, Zato što sa ostalima ne možeš da progovoriš ni dve reči, kada im nešto kažež oni nešto prošapuću pola ih ne razumeš. Verujmi, pokušavao sam." rekao je, a meni je kamen pao sa srca. 

,, Pa ne znam, prema meni su stvarno dobri." rekla sam, a on je uzeo torbu izašao iz busa i rekao nešto tipa ,, Vidimo se", ali kada sam krenula da odgovorim on više nije bio tu.

Polako sam izašla iz busa i krenula ka kući. Čim sam ušla odmeh sam bacija knjige i otišla u kupatlo da skinem masku i da se presvučem. Imala sam neki čudan osećaj za Nika, prema meni se ponašao baš fino. Nisam ga volela niti mi se sviđao, ali imala sam neki osećaj u grudima. Ne znam. 

Sutra u školi sam sve ispričala mojim novim drugaricama koje nisu mogle da veruju svojim ušima.

,,Ne verujem, alo, čekaj ti si se njemu izvinila?" rekla je Linzi.

,, Pa da, ali je on meni prvi prišao" odgovaram.

,, Možda mu se sviđaš" zezala se Sofija, koju sam prvi put videla da se zeza i smeje. Bilo mi je mnogo drago zbog toga.

,,Daj, ne seri" rekla sam joj ,,samo je bio pristojan". 

Posle ručka smo se razbvojile. Sofija i ja smo imale hemiju (JEJ!), a Linzi i Juko istoriju. Ispred učionice nije bilo nikoga. To je bilo malo čudno, pa smo pogledale na sat da vidimo da ne kasnimo. Bilo je još tri minuta do početka časa. Imala sam neki osećaj da se nešto čudno dešava, kao onda kad smo išli u klub. Rešila sam da otvorim vrata. Odjednom velika kofa zelene sluzi mi je pala na glavu. FUJ, OVO JE TOLIKO ODVRATNO. DOK SAM POKUŠAVALA DA SKINEM SLINU SA LICA, , SVI IZ ODELJENJA OSIM SOFIJE I NIKA SU DRŽALI TELEFONE. Sofija je bila zaprepašćena, a Nik je umirao od smeha. Aha, sad mi je sve jasno. Posle prve vožnje busom je hteo da mi se osveti, pa je rekao njegovoj ,,divnoj " devojci i ona mu je rekla da bude fin prema meni, da ja ne bih očekivala osvetu. Logično. I pomislila sam da je dobar i pomislila sam da je muška verzija mene, Bože kako sam bila glupa. Trebalo je da znam da znam da nikad ne bi progovorio sa nekom štreberkom. Mrzim ga, mrzim ga i MRZIM GA.

Aleksa mi se cerila u facu: ,, Još jednom priđi mom dečku ili ga uvredi desiće ti se nešto sto puta gore, slino". Svi u odeljenju su počeli da viču ,, Slino, slino"(osim Sofije naravno). Nik se prevrtao od smeha, a meni su zasuzile oči. Brzo sam istrčala iz učionice i otišla u WC. Već sam uveliko plakala. Znam da u ovoj školi ne želim da se ističem i da budem popularna, ali ne mogu da me vređaju i ponižavaju kako oni hoće. Umila sam se i sa kose sprala 90% zelene sluzi. Moja maska je spala. Odeća mi je bila uništena. Hvala Bogu, pa uvek nosim presvlaku u školskoj torbi. Tu su bile obične farmerke i roze džemper. Kada sam to obukla izgledala sam kao ja (samo sa mokrom kosom). Moje pravo lice i moj stil. 

Čak su one ružne bele cipele (meni se barem ne sviđaju) išle lepo na ovu kombinaciju. Uzimam školsku torbu sa poda WC-a i trkom izlazim iz škole. Naravno ne bih ja bila ja kad se ne bih nešto zeznula. U trku sam se skucala u nekog dečka na hodniku. Verovatno su ga izbacili sa časa. Pala sam i sadržaj cele torbe mi se prosuo po podu. On se odmah sagnuo da mi pomogne da sve stvari po podu skupim. 

,,Wow, ribo" kaze crnokosi dečko sa zelenim očima ,,nisam te pre viđao ovde". O ne. Savladava me panika. U mojoj glavi se odmotava film od pre četiri meseca. Malo pre sam plakala tako da mi nije teško da zaplačem ponovo. On me gleda čudno. Spakovala sam celu torbu. Dobro je. Kroz jecaj prozborim jedno tiho ,, Hvala" onom dečku i trčim brzinom svetlosti ka vratima. Ja i moj glupi strah. Napolju su se navukli neki oblaci, sve je sivo i kišica malo promiče. Baš kao i moje rasploženje. Ne znam gde da idem. Ne mogu kući. Smisliću već nešto, valjda.