Nerd vs Cool

,,Nećemo da se vređamo!"

Izlazim iz Nikove bolnicke sobe i odmičem se malo od vrata da me ne čuje. Posle par koraka ne mogu više da potisnem suze. Počinjem da jecam i da trčim da me ne bi čuo. To se ne sme desiti, ne smeju mu odseći ruku. Trčim dok mi se suze same slivaju niz lice. Biće dobro govorim sebi. Skoro sam gladala neki film koji se zove Tajna i u njemu stričnjaci za ljudsku psihu govore da ako nešto jako želimo to se na kraju i ostvari. Ja trenutno želim samo da Nik bude dobro. Da nastavi da igra fudbal i ostvaruje svoje snove. Brzinom svetlosti ulećem u kola.

,,Vozi" govorim jedva tati jer ne mogu da suzbijem jecanje.

,,Šta se desilo?!" pita me zabrinuto moja majka. Pokušavam da otvprim usta i odgovorim, ali reči ne izlaze Samo još više suza i jecaja. Svaka pomisao na to me previše boli, a kamoli razgovor o tome.

,,Ja... ja... ne mogu...ne mogu da pričam" jedva sam promucala kroz jecaj.

,,Ajde kad dođemo kući" mama mi nežno govori ,,Može?"

Klimam glavom i naslanjam se na sedište. Biće uredu govorim sebi.

 ***

Ulazimo u kuću. Brzo skidam jaknu i otrčavam u svoju sobu. Bacam se na krevet i počinjem da plačem. Sve mi prolazi kroz glavu. Stara škola, prvi napad, moje ,,drugarice" koje su sve isplanirale, suđenje, preseljene, nova škola, maska štrebera, drugi napad... i naravno Nik. On mora biti dobro. Zvoni mi telefon. Koja telepatija da me baš on zove. Brzo brišem suze i javljam se.

,,Halo" pokušavam da se ne čuje da sam plakala.

,,Zašto si plakala?" odmah me je upitao. Toliko je puta bio tu kada sam se rasplakala da sam glupa što sam uopšte pomislila da me neće provaliti.

,,Nisam" pokušavam da se izvučem mada već znam da od toga nema ništa.

,,Ne laži me, dobro te poznajem" kaže Nik već iznervirano ,,Šta je bilo?"

,,Ma ništa znaš..." govorim polako i nesigurno ,,Zbog onoga što se desilo i ... zbog tebe"

,,E znao sam da nije trebalo da ti kažem!" Nik je povisio glas.

,,Izvini... ja..."suze mi se slivaju od njegovog deranja. Ne želim da se naljuti.

Skontao je da sam počela da plačem pa je malo spustio ton ,,Biće sve uredu. Zato će me i zadržati u bonici dok potpuna opasnost od toga ne prođe. Čistiće mi ranu svaki dan. 0,00001% šanse su da se to desi"

,,Izvini, ja samo brinem" rekla sam tiho.

,,Pa bolje da se brineš da ja ne umrem noćas" rekao je Nik smrtno ozbiljan. Šta? Ne moguće...

,,Molim?" sad već jecam.

,,Pa ako te ne vidim još jednom večeras, pa makar i na slici, umreću" rekao je i počeo da se smeje.

,,Jedi govna, majmune!" rekla sam besno. Ja ovde brinem za njega, a on me još sprda.

,,Volim i ja tebe, srećo!" rekao je kroz smeh.

,,Vrlo duhovito" govorim sarkastično i prevrćem očima.

,,Hvala na priznanju" govori on pun samopouzdanja.

,,Pa da" govorim uz onaj sarkastični osmeh ,,Sarkazam i ironiju mogu da razumeju samo oni kojima je moždana aktivnost veća od nule"

On počinje zvonko da se smeje. ,,Kad ćeš me naučiti da se tako svađam?"

,,Za to moraš da budeš prirodni talenat" govorim mu.

,,Vidim" reče on ,,Gde baš meni da zapadne najveća beštija u kraju?"

,,Nećemo da se vređamo!" rekla sam mu, praveći se uvređena.

,,Ne znam ko je kome rekao da mu je moždana aktivnost na nuli..." rekao je on kroz smeh.

,,Ne znam ko se ovde umalo šlogirao kad si rekao da je pitanje hoćeš li preživeti večeras" rekla sam mu mada meni uopšte nije bilo smešno.

,,Umalo šlogirala?" reče on ,,Toliko me voliš?"

,,Ma ne" govorim ,,To sam rekla iz pristojnosti"

,,E pa dobro onda. Ako me ne voliš, ja sad prekidam i ne moraš uopšte da se maltretiraš da dolaziš da me obilaziš" izgleda da se naljutio.

,,Šalim se, Nik. Ne idi. Volim te, samo sam se zezala..." molim ga da ne prekine slušalicu.

,,Pa znam ja to budalice. ali sad kad sam to čuo iz tvojih usta lakše mi je" on je očigledno raspoložen da me večeras zajebava ,,Ali ne brini volim i ja tebe"

Samo sam prevrnula očima iako sam u sebi bila presrećna zbog zadnje rečenice koju je izgovorio.

,,Znam da si prevrnula očima" rekao je ,,I pošto vidim da te smaram, spuštam slušalicu sad"

,,Dobro, laku noć!" rekla sam mu jer sam bila mrtva umorna.

,,Laku noć, ljubavi!" rekao je i spustio slušalicu.

Ćao, ljudi. Morate priznati da sam brza hahahhah. Ja se izvinjavam što dugo nije bilo nastavka. Inače, planiram da počnem da pišem priču na instagramu (uporedo sa wattpadom). Tako da ako vas zanima profil se zove _icequeen002. Svim mojim Srbima kojima je počeo raspust, želim srećan raspust i da se odmore od škole i od profesora (psihopata). Takođe moram da se pohvalim da mi je prosek na polugodištu prve godine gimnazije 4.73. Nadam se da vam se sviđa nastavak. Recite mi šta mislite u kometarima.