Nerd vs Cool

,,Nismo ti i ja jedno za drugo"

Uhvatio me je za struk baš trenutak pre nego što sam pala. Stajali smo tako neko vreme. Gledala sam u te njegove ledeno plave oči i gubila se u njima. Gledao me je pogledom punim ljubavi i brige.

Onda sam se osvestila. Ovo je dečko koji me je zavlačio. Koji je hteo da me iskoristi. Koji me je varao i onda izvređao bez razloga.

,,Sklanjaj ruke sa mene" proderala sam se ,,Odmah me pusti!"

,,Kako ti hoćeš." rekao je ravnodušno i pustio me. Izgubila sam ravnotežu i tresnula sam zadnjicom o pod. Jedva je uspevao da se ne umre od smeha.

,,Seljačino jedna!!!" vrištala sam na njega. Baš je bolelo. 

,,Pa, sama si tražila" rekao mi je i uozbiljio se. Pogledala sam ga kao da mi je pobio celu familiju. Ili bolje reći kao da je ubio sva lepa osećanja u meni. On nije mogao više da se suzdržava i prasnuo je u smeh. Kako ga nije sramota? Stoka jedna. Krenula sam da ustanem i shvatila da ne mogu. Mnogo me je bolela trtična kost.

,,Umesto što se smeješ, bolje mi pomozi, konju jedan" rekla sam poprilično drsko i bezobrazno. Bolje nije ni zaslužio, realno.

,,Pomoći ti kada čujem čarobnu reč." rekao je i osmehnuo mi se. Onako đavolski.

,,Jebi se, sama ću" rekla sam i ponovo pokušala. Mnogo boli, ne mogu. Treba mi pomoć. 

,,Ja ću ti pomoći, samo da čujem čarobnu reč" rekao mi je nekako sladunjavo. Jao ne smem tako da razmišljam o njemu. On je skot i moram tako i da se ponašam prema njemu.

,,Zaboravi!!" rekla sam besno ,,To iz mojih usta nećeš čuti". Samo neka sanja. Ja njemu da kažem ,,Molim te". Može na to, slobodno, da zaboravi. Ja njega da molim, posle svega što mi je rekao. Na pada mi napamet. Bože, koliko ga mrzim. 

,,Dobro, onda idem ja, a ti se snađi kako znaš" rekao je i krenuo ka izlazu iz škole. Probala sam još jednom da ustanem. Ne ide. Ne mogu, previše boli. Izgleda da moram da ga zamolim za pomoć. Jer ako zvoni, svi će da istčati iz učionice i pregaziće me.

,,Stani, ne idi" derala sam se za njim, a on se momentalno okrenuo ,,Treba mi pomoć". Podigao je jednu obrvu. Kao da je čekao onu reč koja meni nije htela preko usta. Izgleda da moram.

,,Molim te" progovorila sam preko volje i prevrnula očima. Prišao mi je i pružio mi je ruku. Uhvatila sam ga za ruku, a on me je povukao na noge. Non stop me je gledao direkno u oči. Kada sam ustala, očististila sam se od prašine.

,,Šta se kaže?" pitao me je sladunjavo. Šta hoće ovaj više od mene?

,,Jebi se?" pitala sam. Odmahnuo je glavom. Hoće da čuje ,,Hvala". Za šta ja njemu da kažem hvala? 

,,Jedi govna?" upitno sam rekla. Videla sam da se iznervirao. Besan je. Taj bes uvek vidim u njegovim očima.

,,Nerviraš me Marija" derao se na mene ,,Jel toliko teško reći jebeno hvala?"

,,Jeste. Za šta ja tebi da zahvalim? Što si me malo pre izvređao bez razloga?" uzvratila sam mu istim tonom ,,I ti mene nerviraš." Videla sam da se malo zbunio. Kao da nije znao šta da mi kaže. Kako je sladak kad se zbuni. Bože, šta ja lupetam. On nije sladak, gadi mi se. Dokle ćeš da lažeš samu sebe?Ma samo ućuti.

,,Ovaj...ja...znaš žao mi je" rekao je pogledao u pod. Sve sam očekivala, ali ovo nikada. On je rekao da mu je žao. Ali da nije opet neka navlakuša? ,,Nemoj da mu veruješ!" govorila sam sama sebi.

,,Aha" rekla sam sarkastično. Nisam mu verovala. Mislim, deo mene je hteo da mu veruje, ali svaki put kada počnem da mu verujem, budem povređena. Prosto ne smem da mu verujem. Ne smem.

,,Ne, stvarno mi je žao" zvučao je stvarno iskreno. 

,,Dobro" rekla sam, ali ovoga puta sa manje sarkazma. Stvarno je izgledao kao da mu je žao. Na trenutak mi ga je bilo žao. Možda stvarno nije znao šta priča. Ali ja ne mogu da budem sigurna u to. Bolje da ga se klonim. 

Nasmejao se na ovo. Krenuo je da mi se približava. Udaljava sam se sve dok nisam udarila u zid. Približio mi se i spustio usne na moj vrat. Ostavljao je sitne poljupce svuda po mom vratu. Čekaj, on ima devojku koju ,,voli". Brzo sam ga odgurnula od sebe.

,,Šta radiš to, idiote maloumni?" proderala sam se. Gledao me je zbunjeno.

,,Izvini...ja...izvini" gledao je u pod ,,Mislio sam da si mi oprostila"

,,Uvrede sam oprostila, a to što si imaš devojku nisam" derala sam se na njega ,,Nismo ti i ja jedno za drugo"

,,Ali Marija, ja mogu da objasnim..." krenuo je da kaže, ali sam ga prekinula. Znala sam da ako mi ,,objani", da ću se sažaliti na njega i onda sebe uvaliti u velike probleme.

,,Ne zanimaju me tvoja objašnjenja!"proderala sam se. Tada je zvonilo. Konačno. Klara je prva istrčala iz učionice i obesila se Niku oko vrata. Uletela sam u učionicu i sela na svoje zavučeno mesto. Niko me više nije zanimao. Ni Sofija, ni Aleksa, ni Nik... 

Ulazi profesor fizike i počinje nešto da priča. Ne mogu da razaznam šta. Izgleda mi kao da samo otvara usta. Odjenom čujem hiljadu glasova oko mene, ali ne mogu da razaznam šta mi pričaju. Počinje stračno da mi se vrti u glavi. U očima mi se strašno muti pa ih zatvaram. Poslednje što sam čula je kako neko kaže: ,,Zovite hitnu pomoć".