Nerd vs Cool

Jedan užasan događaj iz prošlosti

Dakle, znam da ste prilično šokirani onime što sam vam upravo rekla i smatrate da je ludo, ali pokušaću da vam približim situaciju. Inače da se zna i ja misli da je to skroz ludo i besmisleno ali....

Kada sam krenula u moju staru školu išla sam u isto odeljenje sa Emili. Ona mi je bila prva komšinica i najbolja drugarica. I njen tata je imao firmu i mislim da su on i moj tata sarađivali čak da idalje sarađuju. 

Odmah su nas primili na vrh društvene lestvice jer smo bile ,,lepe" i bogate. Mada ja za sebe uopšte ne smatram da sam lepa, ali ajde. U našu malu ekipu su ušle i Medison, Izabela i Kloji. Bile smo kao ekipa i sve smo delile međusobno. Sve sam im govorila i to smatram svojom najvećom greškom u životu. Postajale smo sve popularnije. Kada bi ja njima rekla u koga sam zaljubljena, sutra bi cela škola pričala kako sam ja spavala sa njim. ( Samo da se zna, iako sam bila popularna nikad nisam ponižavala štrebere jer smatram da to rade samo ljudi koji imaju inteligenciju ispod 70 IQ, prikrivaju nedostatak mozga tako što vređaju pametnije od sebe, a i ja sam imala najviše ocene tako da...)

Svejedno, da se vratim na priču. Prvo smo mislile da nas neko prisluškuje, ali to su ustvari bile Medison, Izabela i Kloji. Kad kod bi se takav trač pročuo plakala bih svaki dan kući jer su me laži i nepravda užasno pogađali.

Jedan period sviđao mi se Džon. On je bio kao neki Bad boy ali je bio užasno lep. Imao je plavu kosu, oči boje badema i svaršen ten. Ja sam to rekla svojoj ,,ekipici", a one su to umesto da razgase svima rekle Džonu.

Jedan dan trebalo je da pomognem Izabeli oko matematike pošto je ona i ne kapira baš. Sutra smo imale važan ispit iz matematike. Dogovorile smo se da se nađemo u školskoj biblioteci kad u školi ne bude bilo nikoga da bismo mogle da se koncetrišemo.

Čekala sam je ispred biblioteke 20 minuta i nije se pojavljivala. Zvala sam je 100 puta i nije se javljala. Taman kada sam htela da krenem kući pojavio se Džon. ,,Ćao" rekao i je. ,,Ćao Džone, jesi li video Izabelu?"rekla sam i trudila se da zvučim što ravnodušnije. ,,Da, rekla je da ne može da dođe i poslala je mene." ,,Zašto bi tebe poslala?" pitala sam začuđeno. ,,Nećemo da se lažemo znam da ti se sviđam" rekao je. Taman sam krenula nešto da kažem kada sam čula njegov glas kako kaže ,,Skidaj gaće" i vadi nož iz džepa. Počela sam da bežim koliko me noge nose. Trčala sa brzinom svetlosti, a on je trčao zamnom.

Istrčala sam iz škole i videla trojicu u crnom kako stoje ispred vrata kako stoje i blokiraju mi put. Morala sam da stanem. ,,Medison, Izabela i Kloji su me upozorile da ćes pobeći pa sam poveo pojačanje" smejao mi se Džon iza leđa. Počeo je da mi cepa odeću, a ja sam počela da vrištim i da se opirem. Pocepao mi je svu odeću i ostala sam u brusu i gaćama. Dernjala sam se jače, a on mi je pretio da će me ubiti ako ne budem ćitala. Plakala sam kao kišna godina. Kada je on krenuo da mi skida brus, čula se policijska sirena. 

To su bili moji roditelji i Emili, koja je u poslednjem trenutku uspela da sazna njihov plan. Nakon toga je otišla kod mojih roditelja ispričala im za to i za sve tračeve i laži koje su pričali. Oni su pozvali policiju. Mama, tata, moj brat i Emili su trčali ka meni i jako me grlili, a ja sam bila samo u brusu i gaćama. Mama mi je dala ćebe da se ognem. Džon i ona trojica su uhapšeni. Odveli su nas do kuće. Mama i brat su ostali samnom, a Emili i tata su otišli u stanicu da ispričaju inspektorima šta se desilo. Suđenje se završilo pre mesec dana. Džon i njegova banda su pohapšeni, a roditelji one tri odvratne zime moraju da nam plaćaju ogromnu odštetu u parama.

Ne mogu ni da mislim šta bi se desilo da su došli trenutak kasnije...

Mama i tata su se užasno plašili da se tako nešto ne desi i u novoj školi. Pa smo smišljali šta da radimo. Onda je moj brat dao ideju iz sprdnje da se prerušim u štreberku, ali mama i tata su mislili da je to super ideja i omogućili mi sve samo da se to ne ponovi. Eto, zato se prerušavam. Da li vam je sad jasno?