Posle deset minuta voznje konačno stižemo do moje kuće. Policijski auto se nalazi parkiran ispred. O ne. Sigurno su se mnogo zabrinuli. Sa sve sam ja kriva zato što sam samoživa i sebična. Otišla sam sa njim i uopšte nisam razmišljala kako će mojim roditeljima biti. Izlazim iz kola brzinom svetlosti. Zalupila sam vrata najjače što sam mogla. On izlazi iz kola i hvata me za nadlakticu.
,,Ej, šta ti je moj auto skrivio?" pita me. Prosteljala sam ga pogledom. Moja porodica trenutno prolazi kroz pakao, a on me pita glupa pitanja. Izvukla sam ruku iz njegovog stiska i pojurila ka kući. Išao je nekoliko koraka iza mene. Uletela sam u kuću i videla mamu kako plače. Tata je sedeo i uhvatio se za glavu, dok je moj brat samo tupo gledao u jednu tačku. Tu je stajao policajac i nešto pričao.
,,Mama, tata, Stefane tu sam!" derala sam se kada sam ušla. Stefan je ustao sa stolice, a mama mi je pritrčala.
,,Gde si bila pobogu dete, zabrinuli smo se" derala se na mene, znala sam da je to majčinska briga, ali mama se jako retko derala na mene. Poslednji put se derala na mene, pre godinu dana, kada sam stavila ručak da se greje i zaboravila da sam ga stavila pa mi je zagoreo. Svejedno ovako se nikada nije derala. Mislim da je cela ulica čula.
,,Mama, žao mi je... ja..." krenula sam da kažem gde sam bila, ali nisam mogla. Prosto nisam. Krenule su mi suze niz lice. Kako sam ovo mogla da joj uradim? Svima njima? Mogu samo da zamislim kakav je stres kada ti nestane dete ili sestre. Posebno ako to dete progoni dečko koji ima veze sa mafijom.
,,Bila je samnom" rekao je Nik samouvereno. Kako može da ima toliko samopouzdanja? Sada je i moj tata ustao. Prišao mu je i odmerio ga je.
,,Ko si ti?" rekao je moj tata gledajući ga u oči. Od tog pogleda sam se zaledila. Mogu da zamislim kako je Niku bilo trenutno.
,,Ja sam dečko koji je zaljubljen u vašu ćerku, gospodine." rekao je, a moj tata ga je pogledao kao da je najveći zločinac na svetu.
,,A tako znači?" rekao je tata ,,A kako ja da znam da ti nemaš neke veze za Džonom. Kako da znam da joj nećeš nauditi?"Bože, ponašao se kao neki inspektor. Definitno je promašio zanimanje, trebao je da ide u policiju.
,,Tata, pobogu, naravno da nema. Nik ide u moju školu. On nije ni znao ko je Džon dok mu ja nisam rekla" rekla sam tati pokušavajući da ublažim njegovo ispitivanje mog jadnog dečka.
,,Ćuti Marija" proderao se tata ,,Bojim se da te niko ništa nije pitao"
,,Gospodine, ja sam ovde upravo zbog toga" rekao je Nik vrlo smireno ,,Želim da vam ponudim moju pomoć. Želim da je zaštitim".
Da li je čudno to što ne verujem Niku? Mislim, zaljudljena sam u njega mnogo, ali ipak šta ako samo želi da me iskoristi. Šta ako ono što je meni tamo rekao kaže svakoj? A ja sam odmah pala na njega kao poslednja ćurka. Nije morao ni malo da se pomuči. Odmah me je dobio. Bojim se da će da me iskoristi i da me baci. Ne volim da na ovaj način razmišljam o njemu, ali realno ova opcija uvek postoji. Bože koja sa ja ćurka. Rekao mi je dve lepe reči i ja sam odmah pala na njega. Iz razmišljanja me je trgao moj tata.
,,Možeš da nam pomogneš tako što ćeš da je paziš u školi dok mi nismo tu" rekao je moj tata ,,Ali bude li joj zahalila samo dlaka sa glave odrobijaću te"
,,Uredu gospodine" rekao je Nik kao da je u vojci.
,,Šta je ona uopšte radila sa tobom?" pitala je moja majka. Bože, ako kaže da sam mu devojka imam osećaj da će mu moj tata prići i zadaviti ga.
,,Morao sad da je skolim iz škole, jedna devojka ju je ispolivala vodom i spala joj je maska. Svi su to videli, sada je to glavna tema u školi" rekao je Nik. Hvala Bogu nije pomenuo ništa što ne treba.
Moj tata je seo na stepenice, uhvatio se za glavu i rekao: ,,Šta sam ja Bogu zgrešio?".
,,Sad moraš još bolje da je paziš!" rekao je tata ,,Želim da mi svaki dan bude prijavljeno sa koliko muškaraca je razgovarala, jel jasno?"Ovo je zvučalo kao u vojci. Da, moj tata je podoficir u srpskoj vojci. Ponekad se čudim šta je moj otac sve postigao u životu. Bio je fudbaler, vojnik, podoficir, diplomirao elekro-tehniku, osnovao svoju firmu i dok je igrao fudbal sve devojke su ga jurile. Barem je tako on pričao. Mada moj tata je jako lep čovek, moram da priznam. Moj brat je isti on, dok ja više ličim na mamu.
,,Gospodine, jeste vi radili u vojci?" pitao je Nik, a moj tata se ponosno isprsio.
,,Da, ja sam potporučnik u vojsci Srbije" rekao je tata ponosno i onda dodao ,,Jesi razumeo šta treba da radiš?"
Nik mu je odgovorio: ,,Da, gospodine"
,,Hvala ti što si je doveo" rekla mu je moja mama ,,Hočeš da pojedeš nešto?"
,,Ne, hvala" rekao je Nik ,,Došao sam samo da je dovezem. Moram da žurim. Doviđenja" Izleteo je napolje. Talas olakšanja me preplavljuje. Nekako mi je drago što je otišao. Mislim da bi ga moj tata ubio da je progovorio nešto što nije trebao.
,,Ko ti je ovaj?" pitao je tata. Šta sad da mu odgovorim.
,,Ne znam" rekla sam. Nisam ga lagala. Stvarno ne znam.
,,Drug? Dečko?" pitao je tata. Kako sad da mu odgovorim na ovo.
,,Nešto između" rekla sam brzo i otišla u svoju sobu.
Ceo dan sam razmišljala. Zašto sam uopšte pristala na tu vezu? Pala sam na njegove dve lepe reči. Bez borbe. Samo sam se prebala. I on verovatno samo hoće da me iskoristi. Ne znam šta da radim? Kao da sam, dok sam bila sa njim na vidikovcu, izgubila razum, a sada se polako vraća. Ima da ga izbagavam. Ako me stvarno voli moraće malo da se potrudi. Zašto sam toliko glupa? Prošli put kada sam pomislila da je dobar, odmah sledeći dan me je ispolivo zelenom sluzi. Šta ako i sada planira tako nešto?
Ćao ljudi. Želim puno da vam se zahvalim na 2k. Nadam se da vam se sviđa nastavak. Puno vas sve volim xoxox
ESTÁS LEYENDO
Nerd vs Cool
Novela JuvenilMarija je morala da se preseli. Mora da krene u novu školu. Problem je što je Marija štreber. Mora da trpi prozivanje Alekse i njenih drugarica. Takodje mora da trpi Nika, kapitena ragbi tima. Sve dok... #2 in teen fiction 05.09.2017. #1 in teen fac...