Nerd vs Cool

,,O pa zdravo stara prijateljice"

Utakmica je počela. Razmišljala sam o svemu što mi se izdešavalo poslednjih godinu dana. Da mi je pre godinu dana neko rekao da će ovako biti ne bih mu poverovala. Verovatno bih se tome ismejala zajedno sa onim zmijama koje su mi glumile drugarice. U tom trenutku smo postigli polaganje, svi su ustali i počeli da tapšu, samo sam ja sedela zbunjena.

,,Ajde Marija diži dupe" rekla je Aleksa ,, pa rođendan ti je, šta si se snuždila?" 

,,O, pa tebi je rođendan" rekao je Leon iznenađen. E super, samo mi je ovo falilo!

,,Da" rekla sam kratko, odsečno i poprilično drsko.

,,Pa što mi nisi rekla?" upitao je onako ljubazno, od čega mi se povraćalo.

,,A ti kao moraš sve da znaš." bila sam još bezobraznija, a Aleksa to nikako nije mogla da razume zato što ne zna šta se desilo Sofiji. 

,,A što si tako na kraj srca?" pitala me je Aleksa.

,,Zato" odgovorila sam kratko i jasno.

,,Ma daj, bila sam sa njim u prvoj godini" pokušala je da me nogovori ,,Baš je fin dečko"

Pogledala sam je ispod oka, a Leon me je pogledao sa nadom.

,,A da izađeš ti samnom na jedno piće, pa da ti pokažem koliko sam fin!" rekao je Leon, na šta sam frknula.

,,Zaboravi" rekla sam najbezobraznije što sam mogla.

Aleksa me je pogledala pogledom *koji ti je...*, a ja sam joj pogledom signalizirala *pričaću ti*(valjda). Međutim, nisam imala kada da joj pričam, pošto me je Leon prebacio preko ramena i krenuo da me nosi sa stadiona.

,,PUSTI ME IDIOTE!!!!!" drekenjala sam se, ali ne dovoljno glasno da bih nadjačala preglasno navijanje. Izašao je sa stadiona i krenuo u nepoznatom pravcu.

Nik

Bio sam u svom elementu. Obožavam kada sam na terenu. Živim za utakmice. Vodili smo, tim je bio savršeno uigran. Čekao sam da mi Metju dobaci loptu, dok se on mučio sa protivničkim igračem. Pogledao sam u nju i imao sam šta i da vidim. Onaj degenerik Leon je prebacio preko ramena i odnosio sa stadiona. Polomiću mu svaku kašcicu na telu samo neka je još jednom pipne. Ona je urlala da joj neko pomogne, ali niko nije čuo od preglasnog navijanja. Ko zna šta taj idiot hoće od nje. Šta ako je povredi? Nikad to sebi ne bih oprostio. U tom trenutku sam doneo odluku koja bi me mogla koštali fudbalske karijere. Istrčao sam sa terena i uleteo u svlačionicu. Na brzinu sam dobacio treneru da ubaci zamenu.

,,NIK VRAĆAJ SE OVAMO!!!" derao se trener ,,OVDE SU NAJBOLJI MENADŽERI, MOGLI OD TEBE DA NAPRAVE FUDBALSKU ZVEZDU!"

Nisam odgovorio. Potrčao sam da bih stigao Leona i Mariju. Izašao sam sa stadiona i nigde ih nije bilo. Prilazim jednom deki.

,,Izvine, jeste videli jednog dečka kako nosi jednu devojku preko ramena?"

Marija

,,Ajde spusti me idiote!" rekla sam Leonu.

,,Tek kada stignemo na odredište" rekao je Leon sa nekom dozom zlobe u glasu.

Već sam se plašila. Hodali smo, mislim hodao je, već 2-3 minuta. Ko zna gde me vodi? Onaj strah je počeo da se budi. Počelo je da mi se ubrzava disanje i osetila sam kako mi se boja gubi sa lica. Počelo je da mi bude muka.

,,Spusi me, muka mi je" rekla sam mu. Samo se nasmejao i naravno me nije spustio.

Skrenuo je u neku slepu i zabačenu ulicu. Tu je stao i spustio me. 

,,Leone, šta ćemo ovde?" pitala sam ga već prestravljena,

,,O pa zdravo stara prijateljice, dugo se nismo videli" iz senke je progovorio glas od koga mi se ledila krv u žilama.

Ćao ljudi! Znam da nastavak kasni (i to mnogo), ali gimnazija... Svejedno, nadam se da vam se dopada! Imam jednu super ideju za priču! Koliko volite naučnu fantastku pomešanu sa istorijom, tinejdžerima i romansom? Hahahhahha, znam da zvuči čudno, ali pišite mi u komentarima šta mislite o tome da probam nešto drugačije i da li bi ste vi to čitali. Toliko za sada! Sve vas volim i hvala na podršci!!!!