Nerd vs Cool

,,Pazi da ti ovo ne pokvari reputaciju playboy-a"

Nisam mogla da spavam celu noć. Mislila sam o svemu i pokušavala da nađem početni trenutak od koga mi je život krenuo niz brdo. Zašto nikada ne znam da dobro procenim ljude? Celu noć sam dobija poruke od Sofije, Lizni, Juko i Alekse. Pitale su me jesam li dobro i kako je Nik. Bar da neko misli na mene. Onda sam shvatila da nepopularni ljudi (štreberi ili luzeri-kako god da ih zovu ovi popularni) uglavnom imaju prave prijatelje. Druže se sa ljudima sličnim sebi. Dok se popularni druže samo sa popularnima ma koliko bili različiti. I tu je greška. Uvek morate da procenite sebe. Stanete ispred ogledala i kažete sebi iskreno kakvi ste zaista. I onda na osnovu toga tražite prijatelje. A ne da se družite sa ljudima koji su ispod vas (uglavnom intelektualno) i onda oni stalno pokušavaju da vas spuste i da vam napakoste. To je greška koju sam ja napravila. Ta greška koja me je skupo koštala.

Zora je počela da sviće. Crvenkasti zrak sunca je pao na moje lice i naterao me da se namrštim. Ustala sam iz kreveta i otišla do prozora. Pogledala sam kroz prozor i videla prelepi izlazak sunca. Kao da mi poručuje da je ovo novi dan. Novi početak. Šta je bilo juče, ostalo je u jučerašnjem danu zauvek. Ne želim da taj događaj prenosim u današnji dan. Ova zora mi uliva samopouzdanje. Kao da mi govori da će sve biti uredu. Da će Nik biti uredu. Ponovo ležem u krevet i sklapam oči. Sada ne misleći ni o čemu. Osećam kako polako tonem u san. Spokojan san koji mi je toliko falio proteklih meseci.

Budi me telefon. Subota je, zašto mi zvoni alarm? Polako ustajem i pogledam u telefon. Nije alarm, nego me Nik zove. Pogledala sam koliko je sati. O ne. Jedanaest je sati, a ja sam mu rekla da ću doći u deset da ga obiđem.

,,Halo" javljam se sanjivo, pokušavajući da se razbudim.

,,Lepo si me ispalila" govori Nik frustrirano u slušalicu.

,,Izvini, ja..." pokušavam da mu objasnim ,,Uspavala sam se, sad si me ti probudio. Evo oblačim se i stižem u roku od 10 minuta". Prekidam mu slušalicu da me brzo dok ne počne ponovo da me napada npr. Mogla si da naviješ alarm. Brzo oblačim najkovu trenerku, vezujem kosu u rep, perem zube i istrčavam iz kuće. Na brzinu govorim mojim roditeljima da idem da posetim Nika i izlećem iz kuće pre nego što nešto kažu. Zovem taksi i čekam ispred kuće. 

Posle 5 minuta vožnje stižem do bolnice. Plaćam taksisti i brzo izlećem iz kola. Krećem da trčim ka Nikovoj sobi. Ulećem sva zadihana.

,,Evo me" govorim teatralno.

,,Rekla si da ćeš biti tu za 10 minuta" govori Nik sa prekrštem rukama ,,A prošlo je 14 minuta"

Sedam na krevet porad njega: ,,Pa sad 4 minuta manje više. Kakve veze ima!"

,,Pa možda tebi nema veze" rekao je Nik besno ,,Ali ja brojim svaki sekund dok te ne vidim"

,,Jao što smo se raznežili" govorim mu i počinjem da se smejem ,,Pazi da ti ovo ne pokvari reputaciju playboy-a"

Nasmejao se. Dobro je, nije ljut.

,,Ah da" rekao je i udario se po čelu ,,Moja raputacija. Zaboravi ono što si čula". E sad ću malo ja njega da zajebvam. Da mu vratim za ono sinoć.

,,Pa ako ti je raputacija važnija od mene, ja onda idem" rekla sam praveći se ljuta i krenula sad da ustajem. Uhvatio me je jednom rukom (onom koja nije povređena) oko struka i rekao: ,,Ne ideš ti nigde".

Okrenula sam se ka njemu: ,,Jesi ljut na mene? Što sam zakasnila?"

,,Pa nije mi baš svejedno" pogledao me je pravo u oči ,,Ali nisam. Mislim, ko bi mogao da odoli ovom licu"

,,Da ti objasnim" pokušavala sam da opravdam svoje kašnjenje ,,Nisam spavala celu noć i onda sam zaspala pred zoru i eto..."

,,Ma nema veze" rekao je Nik ,,Bitno je da si ti došla"

,,Izvini, nisam stigla ništa da ti donesem" rekla sam mu.

,,Dođi ovamo" rekao je Nik i uvukao me je u zagrljaj.

***

Bila sam kod Nika dobrih dva sata. Ulazim u kuću i vidim mamu, tatu i Stefana kako sede u dnevnoj sobi.

,,Dođi, Marija" rekla je mama ,,Tebe smo čekali"