Nerd vs Cool

,,Zar ti nisam dao zaduženje da čuvaš moju ćerku?"

Polako otvaram oči. Belilo me zaslepljuje. Gde sam? Mama, tata i Stefan sede pored mene i mama me drži za ruku. Osećam užasan bol u glavi. 

,,Ne brini, dušo, dali su ti lek protiv bolova" govorila mi je mama polako ,,još malo će proći."

,,Gde sam mama?" pitam je polako sa polu otvorenim očima. Stvarno nemam snage da ih otvorim do kraja.

,,U bolnici, srećo" ubacuje se tata ,,Ne brini, sve je uredu". Malo mi je laknulo. Poslednje čega se sećam je časa fizike, neke priče profesora i njega kako grli onu fufu Klaru. Njega. Zašto uporno razmišljam o njemu? On me je izdao i ja sam njim nemam ništa više. Ali me nešto uporno vuče njemu. Ne njegova lepota, nego nešto drugo. Njegova inteligencija i njegova moć da me razume. Ali njemu, očigledno, nije stalo do toga. Do mene. 

,,E divno, probudila se" rekao je doktor i trgao me iz misli.

,,Doktore, šta joj je?" pitala je moja majka zabrinuto i stegla mi ruku.

,,Previše nerviranja i previše plakanja predhodih dana, doveli su do iscrpljenosti organizma. U organizmu je nestalo tečnosti i to se dogodilo. Pritom nije unosila dovoljnu količinu hrane i tečnosti u organizam." rekao je doktor, a meni je laknulo. Na momenat sam se uplašila da je nešto opasno. ,,Najbolje bi bilo da do kraja nedelje ne ide u školu. Neka se odmori i neka unosi dovoljnu količinu hrane i vode!"

,,Razumem, doktore" rekla je moja mama ,,Dušo, jesi se nervirala zbog Džona?"Samo sam klimnula glavom i ako sam znala da to nije u potpunosti istina. Ta misao je uvek bila tu, ali sam se više nervirala oko mojih prijatelja koje sam danas izgubila. A najviše oko njega. Oko Nika.

,,Jebaću ja mater tom Džonu!!!" dreknuo je moj tata ljutito.

,,Daj, Đorđe, smiri se" rekla je mama, a onda je dodala ,,Kad ona može da izađe?"

,,Što se mene tiče ona ne treba više da se zadržava u bolnici, idem samo da vam donesem otpusnu listu" rekao je doktor i izašao iz prostorije.

,,Đorđe, kakvo je ono ponašanje?" pitala je mama ljutito ,,Šta će čovek da misli posle tvog takvog psovanja? Da smo neki divljaci"

,,Pa jel vidiš ti šta se njoj desilo zbog tog majmuna?" tata je malo povisio glas.

,,Smirite se ljudi, dobro sam" rekla sam, a Stefan je prišao i zagrlio me.

,,Upravu je, dosta svađe više" Stefan je dreknuo, a oni su nas pogledali. Ubrzo su prišli i zagrlili nas. Ovo je sada bio jedan porodični zagrljaj. Baš ono što mi je trebalo. Ma kako mi god bilo u životu, znam da će moja sjajna porodica uvek biti tu za mene i to mi je dovoljno.

Doktor je ušao i dao otpusni list mojoj mami. Tata mi je dodao moje patike kako ne bih morala da se saginjem. Obula sam se i ustala. Jedva sam hodala od umora. Oslonila sam se na tatu i brata.

Izašli smo na hodnik. U čekaonici su bukvalno bili svi. Prva mi je dotrčala Emili i jako me zagrlila.

,,Malo lakše, srušiću se" rekla sam joj dok sam je jako grlila. Preko njenog ramena, pogledala sam ko je još ovde. Sofija, Linzi, Juko, Aleksa i ...Nik. Bio je na telefonu. Pogledala sam ga preko Emilinog ramena, a on je brzo podigao pogled sa telefona i poklonio mi jedan od njegovih najlepših osmeha. Samo sam ga gledala i nisam htela da mu uzvratim osmeh iz dva razloga. Prvi razlog je bio to što sam previše umorna, a drugi je to što mi kroz glavu stalno prolazi ono što je rekao Klari na hodniku. 

Tada prilaze Sofija, Linzi, Juko i Aleksa i svih pet me jako grle. Kada su se napokon odvojile od mene, moja mama je rekla da sam sada previše iscpljena i da mi dođu u posetu sutra svih pet. Slabašno sam se nasmejala (koliko sam bila u mogićnost) i nastavila da hodam naslonjenja na tatu i brata. Nadam se da će sve biti uredu i da ću sutra ponovo imati prijatelje.

Moj tata se naprasno zaustavio isped mesta na kome je sedeo Nik. Šta radi ovaj čovek?

,,Zar ti nisam dao zaduženje da čuvaš moju ćerku?" pitao ga je tata, a Nik je podigao pogled sa telefona.

,,On da je čuva hahahhaha on ne bi mogao da sačuva ni nacrtanu ovcu." smejao mu se moj brat u lice ,,Kad si ti uopše to rekao ovom pacijentu?". Nik je brzo ustao i uneo se mom bratu u facu.

,,Alo bre klinjo, pazi šta pričaš!" rekao mu je besno, a da moj tata nije bio tu verovatno bi ga udario.

,,Stefane, pobogu dete, bio si tu! Juče kada je dovezao Mariju kući" rekao je tata, a ja sam stala u čudu. To je bilo juče? Čini mi se kao da je prošlo 100 godina od tog srećnog trenutka kada sam sedela sa njim na klupici i pričala svoje jade. Juče u ovo doba najveće jade mi je zadavao Džon, a sada mi najveće jade zadaje osoba za koju sam mislila da će da me zaštiti od Džona.

,,Zašto ja to nisam provalio?" pitao je Stefan pomalo stidljivo. Stvarno je ispao tupan.

,,Zato što si glup" da, to vam je ono klasično prepucavanje između brata i sestre. Stefan i ja se svađamo, najmanje, petnaest puta na dan (i to ako smo raspoloženi). Nik me je zahvalno pogledao, a ja sam samo okrenula glavu. Ne želim da ga gledam. Stefan mi se samo mi se isplazio i nastavio da priča.

,,Ali tata to je dečko sa kojim smo se tukli kad smo bili u teretani" rekao je, a ja sam progutala knedlu ,,Takođe to je dečko koju ju je ispolio onom zelenom sluzi u školi, žao mi je što ga nisam prepoznao kada je juče došao. Jer da jesam danas bi hodao u modricama". Moj tata je besno pogledao Nika. Mislim da bi ga trenutno udavio. Mama se nakašljala kao da mi poručuje da želi da razgovara samnom.

,,Vidite gospodine...ja...mogu da obajsnim..." počeo je Nik zbunjeno, kada je video pogled mog tate. Videla sam da mu je neugodno. Mislim da bi svakome bilo neugodno da se nalazi u toj situaciji. Počešao se po glavi on sramote. Nekako mi ga je bilo žao.

,,Ne trudi se" rekao je moj tata ledenim tonom i nastavio da hoda ostavljajući Nika da stoji i gleda za nama. Na tren sam se okrenula i videla kako Aleksa prilazi Niku i nešto mu priča. Šta ako se oni pomire? Ipak su oni bili zajedno preko godinu dana iako ju je on varao gde je stigao i svi u školi su to znali sem nje. Toliko sam premorena da mislim da ću se srušiti.

Konačno sam došla kući, istuširala se i legla u svoj krevet. Suze su mi navirale na oči, ali nisam smela da plačem. Gde je ona jaka Marija? Molim onu jaku Mariju da se vrati...

Ćao ljudi. Nastavci sada neće izlaziti toliko često zato što su se treća i četvrta godina vratila sa ekskurzije, pa smo mi ponovo krenuli u školu. Nadam se da vam se sviđa priča. Mnogo vas sve volim! xoxoxo