Nerd vs Cool

,,Ona je jedino osoba koju volim!"

Nik

Ona mi polako prilazi, a meni srce hoće da iskoči iz grudi. Signaliziram rukom mojim roditeljima da izađu napolje. Majka me je prekorno pogledala, ali ju je otac povukao napolje. Konačno smo ostali sami.
,,Hvala" govori mi ona i seda na moj bolnički krevet ,,Da nije bilo tebe sada bih bila mrtva! Ne znam kako da ti se zahvalim i Leon mi je sve rekao za njegov pokušaj da nas rastavi i stvarno mi je žao što ti nisam verovala. Ti si danas mogao da budeš pobednik, a ti si izabrao da meni pomogneš. I zbog mene si sada u ovom bolničkom krevetu, a ja to sebi neću moći nikada da oprostim. Žao mi je, Nik, zbog svog mog ponašanja prema tebi..." jedna mala suza joj se polako otela iz oka dok je pričala 100 na sat.
,,Polako, anđele" rekao sam i nasmejao sam joj se ,, Kao prvo, naravno da si bila ne poverljiva prema meni jer si videla kako sam te varao sa drugom. Kao drugo, naravno da sam izabrao da tebi pomognem. Utakmica će biti, a ne verujem da će mi se ponovo desiti žena kao ti. Savršena u svakom smislu te reči"
,,Preteruješ" rekla je i postidela se.
,,Ne preterujem" rekao sam joj iskreno ,,Ti sama znaš da je tako. I treće nisam ja u ovom bolničkom krevetu zbog tebe. To je bila moja odluka da ti pomognem. Sam sam odgovoran za to!"
Pogledala me je svojim prelepim očima, koje su na ovom bolničkom svetlu izgledale zeleno. 

,,Hoćeš li biti dobro?" pitala je tiho, dok su joj suze lagano klizile niz lice. Podigao sam se iz ležećeg položala, iako me je rana bolela. Stavio sam svoju šaku na njeno mekano lice i obrisao joj suze.

,,Biću, obećavam" rekao sam joj, mada nisam bio 100% siguran u to. Naime, doktori su rekli da moraju pratiti kako rana zarasta, a ako slučajno bude došlo do nekih komplikacija više nikad neću moći da igram fudbal ili u najgorem slučaju mogu i da mi odseku ruku. Ali ona to ne treba da zna. Samo će kriviti sebe, a ona nije ništa kriva. Nije kriva što su se za nju zalepile psihopate, niti što je lepa.

,,Sigurno?" tiho je rekla ,,Jer ja ne bih sebi oprostila da ti se nešto desi"

,,Ne brini, neće mi se ništa desiti. Samo moram da pazim da ne dođe do bakterijske infekcije. Jer ako dođe, jedini spas je da mi..."ipak sam rešio sam da joj kažem istinu, ali nisam znao kako ,,odseku ruku".

Stavila je ruke na usta od šoka i počela da plače. ,,Ne, ne, ne i ne. To se neće desiti. Ne sme se desiti! Ne može..." rekla je histerično i počela da jeca.

,,Neće, srećo, neće!" pokušao sam da je smirim ,,Biću ovde u bolnici i oni ćemi čistiti ranu svakog dana. Zbog toga moram ostati u bolnici još mesec dana, ako ne i dva. Sve dok opasnost od toga ne prođe".

Malo se smirila na ove moje reči. ,,Ostani ako treba i godinu dana, samo se oporavi, molim te!"

,,Hoću, srećo" rekao sam i nasmejao se ,,Ali ako me budeš posećivala svaki dan!"

Nasmejala se toliko prelepo i iskreno da sam zanemeo: ,,Dogovoreno!"

,,Ali nemoj da me ispališ" rekao sam joj dok sam bio zagledan u njen savršen osmeh. Tada je ušao njen otac,

,,Marija, hoćeš skoro?" pitao ju je, a onda je pogledao u mene ,,Čestitam, ipak si zaštitio moju čerku. Svaka čast, junačino!"

,,Hvala Vam" rekao sam sa nekom dozom sreće. Konačno će da me prihvate njen otac i brat.

,,Još malo, tata" rekla je Marija.

,,Važi, čekamo te u kolima" rekao je njen otac i izašao.

,,Izgleda da moram da idem" rekla je vidno smoreno, zato što se rastajemo ,,Ali doći ću sutra da te posetim. I da, hvala još jednom!". Ustala je sa bolničkog kreveta i krenula ka vratima.

,,A jedan poljubac za rastanak?" pitao sam je, dok sam gledao u njene savršene, male usne. Približila mi se i spustila usne na moje. Dugo smo se ljubili. Onda se odvojila od mene.

,,Sad stvarno moram da idem" rekla je i poljubila me poslednji put na blic. Zastala je na vratima i nasmejala se onako prelepo. Onda je izašla i zatvorila vrata. U roku od 30 sekundi uleteli su moji roditelji.

,,Sine, šta ovo znači? Ko je tebi ova devojka?" pitala je besno moja majka.

,,Ona je jedino osoba koju volim!" rekao sam i time je ućutkao.