Nerd vs Cool

,,Samo će ti srce reći kada"

,,Malo si se posekao?!Zašto lažeš devojku? Reci joj istinu!" drala se Klara na Nika. Čula sam ih dok sam išla ka ulazu u školu sa mojim drugaricama.

,,Pa šta treba da joj kažem? Ko je ona da ja njoj polažem račune?" čula sam Nika kako govori Klari. Kako ga nije sramota. Ko sam ja? Devojka kojoj je pre nedelju dana govorio da je voli. Ali izgleda da kod njega to osećanje ljubavi jako kratko traje. Prevrćem očima i počinjem da trčim ka ulazu u školu da ne bih morala da slušam njihovu prepirku.

Klara (dva dana ranije)

Večeras me moj dragi vodi u klub. Ovo nam je prvi izlazak zajedno i jako sam srećna. Oduvek mi se sviđao, ali morala sam to da skrivam dok je bio sa Aleksom. Iskreno, družila sam se sa njom samo zbog njega. Sada kada je konačno moj mogu konačno da se otarasim te zmije. Stavljam poslednji sloj maskare na svoje veštačke trepavice i malo podižem svoju haljinu da bude kraća. Moram da budem lepa Niku večeras jer možda se nešto desi. Čujem sirenu auta, uzimam svoju Gucci torbicu i obuvam Christian Louboutin štikle od petnaest centimetara. Bacam poslednji pogled na ogledalo. Izgledam tako da bih muvala samu sebe. Brzo izlazim iz kuće i zaključavam je. Otvaram vrata Nikovog auta i sedam na suvozačevo mesto.

,,Ćao ljubavi" izgovaram trudeći se da zvučim seksi.

Umesto odgovora povlači me u strasan poljubac. Ljubimo se sigurno jedno 5 minuta. Nakon toga se okreće ka volanu i progovara.

,,Idemo" govori mi pomalo hladno i pali auto. Tokom puta nismo nijednu reč progovorili. Gladala sam kroz prozor i čekala da stignemo. Mesec je bio pun. Obasjavao je ovaj prosečan američki grad i činio ga je bar malo posebnim. Taj mesec je budio neko strašno osećanje u meni. Uvek kada je pun mesec nešto loše mi se desi. Pošto nema parking mesta oko kluba, parkirali smo se par ulica niže. 

,,Izlazi!" rekao mi je Nik i trgnio me iz misli.

,,Izvini, ovaj, nešto sam se zamislila" rekla sam mu, a on mi je dobacio neki nedefinisani pogled. Grubo me je uhvatio za ruku i krenuli smo ka klubu. Užavala sam u svakom trenutku dok je moja ruka bila u njegovoj. Ipak ja ovo čekam više od dve godine. Polako smo hodali ne progovarajući ni jednu reč.

Prolazi smo pored nekog kafića iz koga se čula pesma od Passenger-a ,,Let her go". Obožavam ovu pesmu. Tako je emotivna i divna.

,,Well you only need the light when it's burning low
Only miss the sun when it starts to snow
Only know you love her when you let her go
Only know you've been high when you're feeling low
Only hate the road when you're missing home
Only know you love her when you let her go
And you let her go"

U tom trenutku osetila sam da je Nik ispistio moju ruku. Mahinalno sam se okrenula ka njemu i videla kako udara u pesnicom u ,,zid" tog kafića. Znate kako kafići imaju staklene zidove.

Vrinula sam na zvuk lomljave koji se čuo. Čula sam jak vrisak i od gotstiju koji su bili u kafiću. Nikova ruka je bila skroz krvava. Šta on radi? Da li je on normalan!? U tom momentu istrčao je vlasnik kafića. Jedan sredovečni, proćelavi i suvonjavi čovek i počeo da se dere. Oko nas su se okupili svi ljudi koji su bili u kafiću.