Nerd vs Cool

Možda sam konačno našla prave prijatelje...

Od tuče je prošlo dve nedelje. Sve se nekako smirilo. Mislim, i dalje se dešava da kada prođem pored njih, počnu da se kikoću. Da se gurkaju na hodniku dok gledaju u mene i da me ponekad nazovu ,,slino", ali sve u mnogo manjoj meri neko što je to bilo prve nedelje. Dosta sam se zbližila sa Sofijom, Juko i Linzi. Iako za njih po ovoj idiotskoj školi pričaju da su šeprtlje koje ne znaju da progovore, ali znam da su skroz zabavne devojke kada ih upoznate.

Koliko sam shvatila Linzina porodica je iz Engleske i mama joj tamo živi, a ona živi sa tatom ovde. Juko je, poreklom, japanka, ali njeni su emigrirali ovde zbog većih plata i ,,boljeg života". Sofija je otac iz Poljske, a mama Ameriknka. To sam sve saznala danas na ručku, jer smo se slučajno dotakle teme porekla. 

,,A odakle si ti, Marija?"zinula sam da kažem, ali sam onda malo razmislila. U svetu se Srbi prestavljaju u negativnom svetlu. Šta ako me budu osuđivale zbog mog porekla? Šta ako ne budu htele više da se druže samnom? 

,,Alo, zemlja zove Mariju?" rekla je Juko.

,,Ovaj... ja... ja, pa... ja sam iz Srbije."rekla sam, ako hoće da me osuđuju nisam kriva. Nisam to mogla da biram. Ali pored svega što pričaju u inostransvu, ja volim svoj narod i svoju zemlju.

,,Super, bila sam u Srbiji pre dve godine, divna zemlja, žao mi je što ima toliko predrasuda vezanih za nju" rekla je Linzi,a meni je laknulo ,,i tamo su mnogo lepi ljudu".

,, Da, čitala sam da su Srpkinje šeste najlepše žene na svetu" rekla je Sofija. Nakon toga smo počele da pričamo o nečemu skroz nevezanom.

Na kraju ručka Sofija je upitala: ,, Devojke, da li ste za pidžama parti kod mene večeras, moji idu na dva dana u Njujork pa je kuća prazna".

,, DA" viknula je Linzi.

,,Apsolutno" prokomentarisala je Juko.

,, Ja moram da pitam moje." rekla sam. Mislim, meni se stvarno išlo, ali ja ipak imam ovu moju masku štrebera. Ako budemo stavljale neke maske na lice mogu da me provale. Mada možda i ne mogu. Bacila sam poruku mami i čekala odgovor. 

Mama: Kako ćeš zbog maske?

Marija: Pa, spavaću sa njom. Ajde mama, molim te. Te devojke su bile uz mene kad niko nije. Plzz.

Mama: Dobro, ako im veruješ...

Divno, večeras spavam tamo. Trebaju mi prijateji hitno ili ću poludeti. Navikla sam da sve nekome pričam, a sada je došao takav period da se samo zatvram u sebe. Mislim da ću pući. 

,,Idem i ja" veselo sam saopštila, a one su mi bacile pet.

Samo da vas obavestim da su našoj školi održava prva velika utakmica za tri dana. Sve utakmice do sada su bile samo zagrevanje. Ovo je prva u redu utakmica za kvalifikacije u Play Off. Tako da su ragdisti (fudbaleri) i navijačice stalno na intenzivim treninzima i zbog toga izostaju sa časova. Tako da dve odvratne zmijurine uopšte ne viđam. Da, mislim na Aleksu i Nika. 

Već je 17:00. Brzo uzimam torbu i u nju pakujem pidžamu, četkicu za zube i sve što mi treba. Našminkam se ( kao štreber ), ali ne stavljam protezu prosto mi je ne zgodno jer tamo treba da operem zube. 

Dolazi do Sofijine kuće i zvonim. Otvara mi njen tata. Moram da primetim da je Sofija ista tata, plava, bledunjava sa prelepim plavim očima. 

,,Dobar dan" kažem čoveku ,,ja sam Marija, došla sam kod Sofije da prespavam."

,,Drago mi je" rekao je čovek ,, Ja i moja žena idemo do Njujorka. Imamo let za tri sata. I da, nemojte da pravite gluposti"

,, Vazi" rekla sam ,,a, gde je Sofija?"

Pokazuje mi prstom na vrata od njene sobe, ja mu se zahvaljujem i ulazi u Sofijinu sobu.

Biće ovo zanimljivo veče.

Zdravo, ljudi. Ovo je malo kraći nastavak bez neke poente, znam. Perumorne sam da bih pisala jer sam ipak ustala u šest. Imam ideju šta dalje da pišem samo nemam snage sad. Verovatno sutra ide nastavak, a ovo je samo uvod u taj pižama parti. Drago mi je što čitate priču. xoxoxo