Saradnica

Prvi kontakt

Kad se u takva bića počeo unosti genetski materijal ljudi, njihove sposobnosti su naglo porasle, pa iako nisu postale neograničene, bile su na zavidnom nivou. U nekima zaostajale a u nekima premašivale ljudske sposobnosti, ali je sve bilo harmonično usklađeno. Nisu se osećali kao pravi ljudi što se tiče svog identiteta, ali što se tiče svog ponašanja, baš kao i kod pravih ljudi, pored svekolike različitosti sve je bilo u granicama normale.

Ispoljavali su svoje emocije, ali nikad nisu išli toliko daleko da bi zbog toga nekoga povredili ili čak lišili života. A da su za to bili sposobni, to su i te kako pokazivali njihovi srodnici, koji su kao svemirski vojnici čuvali granice njihovog sveta od raznoraznih uljeza. Od veštačkih do prirodnih agresora koji su nameravali da osvoje i podčine njihov svet na sve moguće načine.

Maksimalni teoretski odnos između ljudi i androida bio je 1:1. U praksi je bio mnogostruko veći. Prirast ljudskog stanovništva bio je blizu nule, ili ispod toga. To je bilo veoma zabrinjavajuće. Roditelji zbog svog komoditeta nisu išli na varijantu više od jednog deteta. Gubici ljudske populacije su bili nepredvidivi, jer osim starenja, životi su se gubili i na razne druge načine.

Ratne situacije koje nisu mogle da se predvide, razne nesreće i jednim delom zbog svemirskog istraživanja putovanjem, gde bi se ljudi smatrali otpisanim, jer nije bilo ni teoretske šanse da se vrate na matičnu planetu u toku svog života, sve je to dovodilo do smanjenog priraštaja. Istraživanja sa manipulacijom vremena su bila u toku a rezultati nisu bili pouzdani zbog toga što se vreme nije moglo pouzdano definisati. Osim objektivnog definisanja vremena tu je bio i subjektivni koji je stvarao značajne uzročno posledične odnose koji su prvenstveno delovali na psihu a onda posredno i na telo.

Tako da ako bi čovek negde otišao, taj nije mogao da se vreti mlad, ili da ostane isto star, jer se nije moglo uticati na biološko vreme bez značajnog oštećenja organizna. Hibernacije i razna zamrzavanja se takođe nisu pokazali kao efikasni metod. Biološki metabolizam nakon potpunog zaustavljanja nije bez štetnih posledica mogao potpuno da prepozna sebe.

Mnogo bolji rezultati su postignuti sa usporavanjem metabolizma koji su bili skoro potpuno bezopasni ali je ta tehnika bila značajan ograničavajući faktor i što se tiče vremena, a onda zbog toga i istraživanja udaljenih svetova. Eksperimenti koji su bili vezani za teleportaciju baziranu na dezintegraciji i integraciji bili su još u toku. Pokazalo se da je ta tehnika šokantna za ljude i u odnosu na njih i na androide.

Zdrav organizam je dezintegraciju i potom integraciju zadovoljavajuće podnosio. Primeri sa bolesnim ljudima bili su uznemiravajući. Što je čovek bio bolesniji nju je teže podnosio. Razne bolesti koje su kontrolisane lekovima nakon ponovne integracije bi se ubrzano razvijale. Takođe dolazilo je i do pogoršanja stanja oštećenog genetskog materijala. To se tumačilo time da su lekovi koji su uticali na neutralisanje genetskih poremećaja, nakon ponovnog integrisanja dobijali suprotnu funkciju, iako po svim teorijama to ne bi smeli da rade.

U kulminaciji zapleta radnje Saradnica da bi spasila život Pelli i time joj omogućila da bude-ostane zajedno sa mladim naučnikom, žrtvuje sopstvenu egzistenciju, svoj život. U uspelom pokušaju da spreči kataklizmu sama biva dezintegrisana.

Ako sam se ikada u životu osetio razočaranim, bilo je tada kad sam završio čitanje tog romana. Saradnica mi je ostala u srcu kao ni jedan drugi lik knjige, filma ili nečeg drugog. Ona je toliko verna projekcija onog kako ja zamišljam žensku osobu koja bi bila za mene idealna, da ta spoznaja graniči s boli. Za nju bih, ne samo žrtvovao sve što imam i mogu, već bih se i menjao koliko je to potrebno da bih je usrećio.

Ona je u mojoj glavi toliko stvarna, toliko želim da to ona bude, da sam hiljadu puta proživeo situaciju zamišljajući nas zajedno. Pa ako ne bude mogućnosti da se neka Zemljanka jednog dana pojavi ovde pored mene, koja bi bar delom podsećala na nju, voleo bih da se moja Saradnica, jer je nemoguće da pripada nekom drugom, nekako pojavi bar na trenutak, da mi da znak da bar postoji.