Saradnica

Kod brata

Zazvonio je telefon. Brat.

-Hello brother, how are you?

-E, zajebi, više ne padam na tvoje trikove, - odgovorio sam.

-Ha, ha, ha, nisu trikovi. Bilja nije sa mnom ovaj put.

Ova reakcija je bila zbog toga što smo prošli put razgovarali na engleskom, jer se on spremao na put u Ameriku pa sam ja predložio da vežbanjem malo podmaže točkiće. Moj naglasak u izgovaranju je bio prava katastrofa, kao da sam se spustio sa planine, ali se ja na to nisam obazirao. Pogotovo i zbog prilično slobodnog sadržaja koji smo razmenjivali.

Međutim u jednom trenutku sam čuo s druge strane neki eho i smeh. Nisam odmah reagovao dok nisam shvatio da me je pustio na razglas. On i njegova Bilja su ležali u krevetu i smejali se mom izgovaranju. Posle mi je on objašnjavao da se razgovor oteo kontroli, jer je samo hteo da pokaže Bilji kako razgovaramo. Ona je išla na časove engleskog, pa joj je on hteo sugerisati da bi je on mogao učiti, ali ona nije bila raspoložena da prihvati taj predlog.

-Baš me briga ništa ti ne verujem, - reagovao sam, to je više bila osveta nego činjenica.

-Dobro, nema veze, nego, šta radiš?

-Evo upravo pijem kafu sa jednom strankinjom.

-Ti se nećeš nikada opametiti, iako te volim takvoga. Da nije to ona Stradalnica iz svemira o kojoj si mi pričao?

-Nije ona Stradalnica nego, ... nema veze ti to i onako ne bi mogao razumeti.

-Bolje ti je da nađeš nešto masno pa da to nategneš, nego da čamiš sam u toj kući kao siroče. Stvarno ćemo Bilja i ja morati nešto da ti nađemo. Nego, znaš zašto te zovem? Juče smo Bilja i ja proslavili godišnjicu našeg zabavljanja. Ti znaš da se ona stalno interesuje o čemu ti i ja pričamo, pa smo došli na ideju da te danas pozovemo na ručak, da se i zvanično upoznate, već je bilo i vreme. Ona će spremiti neke spacijalitete i siguran sam da će ti se dopasti. Da li važi?

-Naravno da važi. Nego, mogu li da povedem i svoju prijateljicu?

-Ti si stvarno nepopravljiv. Nekad se ozbiljno zabrinem za tvoje zdravlje. Povedi koga hoćeš, da vidimo i to čudo.

-U redu, vidimo se.

Prekinuo sam vezu i pogledao Gabriellu. Ona mi je uputila znatiželjni pogled jer ju je iznenadio ovako dugačak razgovor, pogotovo što ništa nije razumela, a često sam pogledavao u nju, pa je pretpostavljala da sam o njoj pričao.

-Mio fratelo.

Ona je na to kimnula glavom.

-Pozvao me je da dođem kod njega na ručak.

-Idi ti. Ja bih morala do banke da promenim evre. Moram da kupim neke sitnice i možda hranu. Hoćeš li mi pokazati gde to da obavim?

-Naravno da ću ti pokazati, ići ćemo zajedno. A osim toga ići ćemo kod mog brata na ručak zajedno.

-Ali ja njega ne poznajem, idi ti sam.

-Neće moći. Ti si u mojoj kući i ja gospodarim šta će u njoj da se radi. Hajde, imamo puno toga da pozavršavamo, nemamo puno vremena, bolje ti je da se počneš spremati.

-Ali ja nemam šta da obučem?

-Idi onda gola kad nemaš šta da obučeš.

-Što si takav. I kosa mi je neuredna, ima li neki frizer u blizini?

-Nema ni blizu ni daleko jer je nedelja.

-Jesi li siguran da nema nigde?

-Možda ima ali ja nemam nameru da gubim vreme da ga tražim, jer ćemo zakasniti. Operi kosu na brzinu ako hoćeš i to će ti biti dovoljno. Samo nemoj da to traje satima, jer ćeš onda stvarno ostati kući, a ja ću otići sam, pa ti vidi šta ćeš.