Koliko ljubav sa vanzemaljkom može biti stvarna? Saradnica je android na planeti Solaris, napravljena je na veštački način sistemom biološkog kloniranja i softverskim oblikovanjem karaktera osposobljena da bude vrhunski naučnik. Priča pripada žanr...
- Kad neki momak prvi put pozove devojku da izađu, mislim da i u devojci postoji neka iskra koja joj govori da to prihvati i da stvori eventualnu, a nekad i prilično čestu i veliku ljubavnu vatru. Mislim da je to neki prirodni defolt i oko njega ne treba previše razmišljati. To ne isključuje upotrebu logike i pameti da bi se sprečile zloupotrebe i greške. Prevelik rizik treba izbegavati ali mali rizik je izgleda nužan.
Potpuno čistih situacija i nekih garancija u uspeh skoro da nema. Zbog toga taj uspeh ovisi o tome koliko mi obostrano u taj odnos ulažemo. Tako da neka veza nisu samo emocije, koje su nesumnjivo potrebne, nego i mnošto veoma objektivnih aktivnosti. Mene bi jako zanimalo kakav je tvoj stav prema ljubavi, kako je ti doživljavaš ako je imaš, od kolikog je ona značaja za tebe iznutra, koliko ona može tebi biti pokretački mehanizam i kako nju vidiš u odnosu na tvoj stav prema nauci?
- Uopšte nisam protiv toga da ti odgovorim na ta pitanja. Razmišljam o tome da li sam u stanju. Sam kažeš da je to promenjiva definicija. Bez obzira na to naučila sam s tobom da se potpuno slobodno izjašnjavam o stvarima za koje nisam sigurna koliko su tačne i ispravne. U principu ja tako ne radim. Uvek kad bih nešto rekla to ima neku podlogu, iskustvenu ili logičku.
Već sam ti rekla da nemam ljubavna iskustva u tom smislu. Spomenula sam ti i nedostatak roditelja i bilo koje vrste porodice. Znam da ti porodicu imaš i za nju smatraš da je normalna. Ja to tumačim kao da si sa njom zadovoljan. Tvoje prepiranje sa bratom oko toga kako treba zapaliti vatru za roštilj i da to traje dva sata mi je stvarno bilo smešno. Znam da suština nije bila u vatri već je to bio vid komunikacije.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Naravno da tako nešto meni nedostaje. Pisao si i o tome kako ti je prvi put drhtala ruka pre nego si dodirnuo svoju simpatiju. Mogu samo da zamislim koliko je to bilo uzbuđujuće i prijatno, kad ti je ostalo tako snažno utisnuto u sećanje. Nikad nisam bila u takvim prilikama pa se pitam da li bih sada bila u stanju tako nešto da osetim. Da mi telo od tvog dodira zadrhti od uzbuđenja. To stvarno mora da bude nešto jako lepo.
Postoje i nedoumice što se tiče mog znanja. Mnoga sam samostalno stekla učenjem, ali je činjenica da mi je velik deo toga usađen prilikom mog stvaranja. Teško je utvrditi koliko količina i kvalitet znanja utiče na ponašanje. Ne mislim na ponašanje u međuljudskoj komunikaciji, jer to nije problem, već na način reagovanja u nekim potpuno običnim situacijama.
Nije sporno da reagujem, ali kao da nikad ne dolazim do prekomernih izliva reakcija, ne šizim kako bi tvoji rekli, nepotrebno ne paničim, ne padam u očaj. U velikoj meri to kontrolišem umom. Sasvim je druga stvar što se tiče intimnih osećanja. Čini mi se da bih volela da ona budu izraženija, kao što si ti rekao da budem pravo žensko. Znam da bih ti se takva mnogo više dopadala.
O tome nikad nisam razmišljala i da nije tebe ne bih ni sada. Nikako ne mogu da izbegnem ideju o tome da postanem majka, baš me nagriza misao koliko bih u tome bila dobra i koliko bih detetu mogla da pružim. Potpuno je jasno da bih se oko njega maksimalno trudila, da bih mu ugađala i da bih ga mazila u svakoj zgodnoj prilici.
