Saradnica

Bolest

Ujuto sam standardno ustao, pustio muziku srednje jako da javim svojoj gošći da sam na nogama. Bio sam odlično raspoložen. Zviždukao sam u taktu muzike dok sam spremao doručak i kafu za moju gošću i mene. Razmišljao sam o tome da vodim Gabriellu u obilazak grada, pa ćemo dok šetamo, moći o svemu da razgovaramo.

Naćulio sam uvo ali nikakve zvukove nisam čuo iz njenog pravca. Otišao sam do njenih vrata i pokucao. Ništa se nije čulo. Lagano sam otvorio vrata da provirim. Gabriella je ležala u krevetu kao u nekom bunilu. Pritrčao sam do nje i stavio dlan na njeno čelo. Imala je temperaturu. Otvorila je oči i pogledala me.

-Idem da donesem termometar, izgleda da imaš temperaturu. Nemoj negde da odeš dok se ne vratim.

Na njenom licu se pojavio osmeh bespomoćnosti. Doneo sam ga, seo pored nje i dao da izmeri. Uhvatio sam je za rame i rekao da idem da skuvam čaj i dodam limun da nadoknadi gubitak tečnosti. Temperatura nije bila mnogo visoka ali je ipak postojala. Pomogao sam joj da popije čaj. Tada sam mobilnim pozvao privatnog lekara i rekao joj:

-Lekar će doći za pola sata.

-Možeš li mi pomoći da odem do kupatila?

-Naravno.

Uhvatio sam je za ruke, međutim kad je ustala, pokleknula je kao da će pasti. Ja sam je brzo uhvatio i stegao u zagrljaj. Gledali smo se tako, ali je ja iz zagrljaja nisam ispuštao. Brinuo sam da moja bolesnica ne padne. Ipak sam je posle kraćeg vremena ispratio do kupatila i rekao da se ne zaključava. Sačekao sam je i pomogao da legne u krevet. Delovala je malo svežije što me je obradovalo.

Doktor je došao pa sam ja sačekao ispred dok on ne obavi pregled. Kad je izašao zapitao sam ga:

-Kakva je situacija doktore?

-Ništa preterano loše, ali je nužno da joj se posveti pažnja. Vi znate od čega je ona bolovala, sada je došlo do reakcije pa je to posledica fizička iscrpljenost i neki vid depresije. Prepisao sam joj neke lekove za temperaturu, za jačanje i neke antidepresive. Bilo bi dobro da ove poslednje ne pije ako ne mora. To vi procenite. Za sada je najvažnije da se odmara i da se ne uzbuđuje, - tu je doktor završio.

Otkud ja znam od čega je bolovala? Nismo imali vremena ni normalno da razgovaramo a kamo li o našoj prošlosti. Ako je pretrpela neku bolest, a to je rekla doktoru onda će i meni. Možda sam doktora trebao da pitam o čemu se radi? Druga stvar koja me mučila bila je njegova opaska da procenim njenu depresiju. Kako ja to da procenim?

Meni je ona delovala sasvim ok i dobro raspoložena dok smo bili u gostima. Njeno ponašanje se promenilo kad smo došli kući. A za to vreme skoro ništa nismo progovorili. A pre toga smo se i dobro zabavljali i dobro slagali. Zar me nije zagrlila i to baš snažno nakon što je otpevala pesmu?

Sedeli smo skupa, jedno pored drugog kao da se zabavljamo ne znam od kada. Pa zar i brat nije rekao, doduše na engleskom, da smo idealan par. Gabriella ga je sigurno razumela. Šta ju je onda moglo potresti? Neka druga bi bila srećna na njenom mestu. Ja ove žene stvarno teško razumem.

Doktor je već bio otišao a ja sam se vratio kod Gabrielle. Pogledala me je upitno, pa sam joj se obratio:

-Doktor je rekao da ne moraš brinuti dok si u mojim rukama.