Saradnica

Saradnica i pomaganje drugima

- Pokušaj, pravi greške, izvini se, budi živa, budi srećna i ako jesi to kaži. To prvenstveno kaži zbog sebe, pa onda i zbog mene. Ako uspeš sve to savladati, ili bar koliko možeš, sama sebi ćeš se čuditi koliko si bogatija u odnosu na onu koja si bila pre. Ono što ja osećam prema tebi ne sadrži reč verovatno. Ja sam se davno opredelio. Nisam imao priliku da te fizički osetim, ali te osećam preko izgovorenih reči i još ću više kad mi ti počneš uzvraćati. Duboko sam uveren da će se to dogoditi uskoro. Zato se opusti, sve će doći na svoje mesto. Važno je verovati u to.

- Znam. Ali toliko ima obaveza, moralnih odgovornosti, drugi ovise o mom angažovanju na raznim projektima.

- Niko ne traži od tebe da se odrekneš bilo čega. Odlično shvatam tvoju situaciju, i posebno tebe u njoj. Navikla si da daješ sebe maksimalno koliko možeš, jer si tako shvatala svoju svrhu. Međutim život nas nekad postavi u situaciju da šta god uradili gubimo. Pojam manje zlo je apsurdan i nekad još više povređuje. U filmu Sofijin izbor, ona je zarobljena i vode je u logor. Pored nje su i dvoje male dece. Kćerka i još mlađi sin. U logor može da uđe samo sa jednim detetom ili bez i jednoga. Ono što ostavi iza sebe to će biti ubijeno. Njen izbor je da sa sobom povede stariju kćerku. Sofija bi više volela da su nju ubili a da deca ostanu živa. To nije moglo da se ostvari.

- Veoma teška situacija. Ne znam šta bih ja uradila na njenom mestu.

- Razgovarao sam sa nekim ženama odavde o tom problemu. One bi žrtvovale oba deteta, jer ne bi bile u stanju da izaberu jedno a izdaju ono drugo. Nije pomagalo kad sam im govorio da bi tada bila izdaja oba deteta. Kod tebe je hrabrost, jer je ona neophodna, i logičnost na visokom nivou, pa bi verovatno napravila isti izbor kao Sofija. Opisani drastični primer mogao bi da se pojavi i u tvom okruženju vrlo lako. Možda ćeš morati da od sebe odstraniš neke ljude koji to više ili manje zaslužuju ukoliko želiš da ostvariš odgovarajuće ciljeve.

- Poznat mi je taj proces kad ljudi i androidi idu u rat. Svi oni idu dobrovoljno, ali se zna da se mnogi neće vratiti.

- Ne govorim o tome jer je to čista logika. Tu je reč o višim ciljevima. Moj je fokus na pojedincu i njegovoj proceni između potpunog altruizma i umerenog egoizma u situacijama koje se tiču samo njega. Ne uključujem koliko društvo kojem pripadaš ima koristi od tebe. Više me zanima koliko pojedinci imaju koristi. Altruizam je i zadovoljavanje tuđih potreba, pod tim mislim na više osoba. Njihove potrebe mogu biti veće nego tvoje mogućnosti da im udovoljiš. Pretpostavljam da kod tebe nema ljutnje kao reakcije na to što im nedovoljno pružaš. Da li je rešenje da im pomažeš koliko god više možeš pa i pored činjenice da time sebi ili nekom tvom mnogo bitnijem ne omogućavaš potrebni minimum?

- Pokušala bih da svakom dam podjednako.

- To je logično, ali veoma sumnjive vrednosti. Taj problem je vekovni ali i svakodnevni. Stalno nam se javlja i s njim se moramo suočavati. Razumem da je ova tvoja rečenica zbog svoje kratkoće bila površna, jer se nikad ne može svima dati podjednako. To je bilo samo odražavanje tvog stava koliko bi se potrudila oko svakog pojedinca. Ja bih sada mogao da nađem milion primera kako ne treba davati svima podjednako, ali sam siguran da ti to sve znaš. 

Svom bolesnom detetu nećeš davati istu pažnju kao i stotini druge deca koja je očekuju, jer to fizički nisi u stanju, tako da selekcija u ovom slučaju nije ni tebi sporna. Brine me nešto drugo. Ja tebe i cenim i volim kao kompletnu ličnost što ti apsolutno jesi. Razmišljam o tome koliko tvoje androidsko poreklo, ti znaš šta pod tim mislim, utiče na formiranje tvojih misaonih stavova. Svako biće ima ovakve ili onakve stavove koje je formirao svojom voljom ili pod spoljnim uticajem. Nisam ni ja, a nisi ni ti izuzetak. 

Neke stvorene stavove je teško ili skoro nemoguće menjati, a neke, da bi ih menjali trebamo ih prvenstveno biti svesni. To ne ovisi o nivou inteligencije ili znanja, jednostavno nismo bili okrenuti u tom smeru. Moja misao je usmerena na to, da ukažem koliko je potrebno sebe davati drugima, a koliko jedan deo toga sačuvati za sebe i posvetiti sebi. Potpuno je jasno, da od načina gledanja, to može biti okvalifikovano kao egoizam u smislu davanja sebi a uskraćivanju drugima.