-Profesore, imam potrebu da vam nešto priznam.
-To me uopšte ne čudi.
-Kako to mislite?
-Primećujem određene promene na tebi koje su nedvosmislene.
-Vi stvarno znate o čemu se radi?
-Ne u tom smislu, samo pretpostavljam šta bi moglo da bude. Recimo ovako, da sam mlađi i da ne ličiš na moju kćerku ni ja ne bih mogao ostati ravnodušan.
-Mislite li da svoj posao ne radim više tako dobro?
-Apsolutno ne. Čak naprotiv, mislim da ga radiš značajno bolje. To je potpuno očigledno i jedino slep čovek to ne bi primetio.
-Drago mi je što ste to rekli, iako mi je zbog toga sada postalo neprijatno. Mislila sam da sam uspela da sačuvam fasadu ozbiljne profesionalnosti, ali izgleda da nisam.
-Šta ti znači ozbiljnost, bezosećajnost?
-Pa, sad, ovaj, ja nisam...
-U redu je, ne uzbuđuj se zbog toga. Normalno je da pratim tvoj rad. Znaš da u tebe imam apsolutno poverenje i da nemam ni malo razloga da te kontrolišem, ali ne mogu a da ne vidim ono što mi je na dlanu.
-A šta to vidite?
-U odnosu na ono kako si radila ranije, što je bilo sasvim u redu, tvoje angažovanje sada kao da je prekriveno nekom posebnom bojom, nekom magijom koju prenosiš na druge. Primetio sam kako te drugi androidi, s kojima dođeš u kontakt gledaju. Ne samo zbog tvoje lepote i držanja koje je veoma zanosno, već aure kojom zračiš. Ulivaš im poverenje i nadu u svoje ideje koje oni doživljavaju kao ostvarenje svojih snova.
-Profesore, nemojte baš toliko preterivati. Ne znam šta vam je danas?
-Ništa mi nije. Samo zamišljam koliko će srećan biti tvoj izabranik što će te imati takvu.
-Izgleda da je baš u tome problem. Iz nekog razloga mene nije zanimalo da bilo koga biram, ali izgleda da je neko mene izabrao, čime sam bila jako iznenađena.
-A ha, ako sam dobro razumeo, tebe neko želi ali ti ne želiš njega?
-Nije da ga ne želim, samo nisam sigurna da li on stvarno želi baš mene ili je to samo projekcija u njegovoj glavi. Druga stvar je u tome što ja za sebe nisam sigurna da li sam prava za njega ili nisam.
-Bože, al ga ti komplikuješ. To ćeš lako proveriti, odeš kod njega i saznaćeš, neće ti trebati mnogo vremena.
-Nije to tako jednostavno. On bi hteo i dete sa mnom, ja o tome nisam ranije razmišljala, ali sam pod njegovim uticajem počela, tako da mi ta ideja više ne deluje tako daleko.
-Sad razumem. Priznajem da to jeste problem. Možeš li ga ubaciti u ovaj tvoj program androidskog razmožavanja dok se ne sazna vaša kompatibilnost?
-Nije reč o tome. Već sam izvršila sve testove DNK i moje i njegove.
-I šta kažu?
-Uopšte nismo kompatibilni, a ne postoje ni teoretske šanse da se to sredi. I njemu i meni dete bi bilo veoma jak, mogu čak reći presudan, faktor našeg povezivanja, a ovako kako stoje stvari od toga izgleda neće biti ništa.
-Bio sam ubeđen po tvom ponašanju da od tebe srećnije osobe nema na ovoj planeti. Gde si ti našla tog nesrećnika što je tebe izabrao?
-Na Zemlji.
-Na Zemlji?
-Da, na planeti koja se zove Zemlja. Solarni sistem sa devet planeta.
YOU ARE READING
Saradnica
Science FictionKoliko ljubav sa vanzemaljkom može biti stvarna? Saradnica je android na planeti Solaris, napravljena je na veštački način sistemom biološkog kloniranja i softverskim oblikovanjem karaktera osposobljena da bude vrhunski naučnik. Priča pripada žanr...